ХЕРОЈИ РУСИЈЕ: Снаге за специјалне операције (ССО) нова глобална ударна песница Русије и Путина

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Прошлог викенда, по други пут, ослобођена је Палмира. Снаге лојалне сиријском председнику Башару Асаду још једном су преотеле град из руку терориста. У децембру 2016, док је главнина владиних трупа била концентрисана на ослобађање највећег терористичког упоришта, Алепа, ратници Исламске државе (ИД) ушли су у Палмиру и држали је три месеца. Заузимање Алепа, симбола борбе против Асада, било је ипак много важније и означило је коначни преокрет у сиријском сукобу, на сличан начин како је Стаљинград имао психолошко дејство на Немце. У Москви добро знају да претње морају да сузбијају на самом изворишту, како се не би поновила ситуација из 1990-их година, када се Русија повукла и спољнополитичку иницијативу препустила другима. Зато у одбрани националних интереса за Москву више не постоје никакве границе.

АРМИЈА УНУТАР АРМИЈЕ

Припреме за поновно ослобађање Палмире трајале су месец дана, али је битка преломљена за свега осам сати. Читава операција је завршена за 24 часа. Још једном своју моћ показале су новоформиране руске Снаге за специјалне операције (ССО), које су одиграле главну улогу и приликом првог ослобађања града. Руске и сиријске снаге примениле су једноставну тактику. Знајући да су се терористи учврстили на северној страни града, руска авијација изводила је ударе баш по овим местима, наводећи противника на мисао да ће копнена офанзива кренути из тог правца. Међутим, удар је стигао с југа, из пустиње, одакле су дејствовали руски специјалци у препознатљивим униформама боје песка.

Пред налетом припадника ССО, који су буквално долетели с неба, бојовници нису имали шансе. Асадовим трупама преостало је да доврше посао и поново преузму град у своје руке. Елитне руске снаге остале су изван светлости рефлектора, али Москва не крије њихово присуство у Сирији, где бораве још од 2015. године. ССО су одрадиле оперативно извиђање и корекцију ватре авијације, наносећи прецизне ударе по терористима. „Операцију су испланирали и водили руски војни саветници. Одлучујући допринос разбијању групације ИД у региону Палмире дали су руска авијација и ССО“, подвукао је начелник Главне оперативне управе Генералштаба Оружаних снага РФ Сергеј Рудској.

Али шта су заправо Снаге за специјалне операције руског Генералштаба, чије је формирање започело пре тачно четири године, 6. марта 2013? Зашто је Русији, одавно познатој по командосима „Спецназ“, било неопходно да формира практично армију унутар армије, која обједињује најбоље из свих специјалних служби? Да ли је случајност што су ССО формиране почетком 2013, да би кроз годину дана одиграле кључну улогу у враћању Крима у састав Русије? Председник Владимир Путин је умешаност ССО у кримску операцију и спасавање бившег украјинског председника Виктора Јануковича обелоданио тек 2015. године, када је све већ одавно било завршено…

О овим јединицама веома се мало знало и говорило у јавности све до 27. фебруара ове године, када им је Путин честитао празник – Дан ССО. Реч је о групацији непознате бројности и структуре. Тајна је и ко им је командант. Познато је тек да се потчињавају начелнику Генералштаба Валерију Герасимову. ССО су спој огромног борбеног искуства, високотехнолошког наоружања и опреме, а специјалност су им диверзантско-извиђачке и обавештајне операције. Зна се, такође, да Кремљ улаже огроман новац за опремање и обуку ових снага. Непријатеље застрашује њихова способност за неприметан десант са огромних висина, када користе маске са кисеоником и носе арсенал софистицираног наоружања и борбене технике која се производи само за њих.

Како истичу експерти, ССО могу да изврше десант у било ком тренутку, у било којој тачки планете. Изненада се појављују тамо где их противник најмање очекује, а када их уоче – већ је касно. Оне су савршена ударна песница Русије, створене по узору на америчке специјалне снаге, али користећи знања и технологије по којима су Руси препознатљиви. Москва не крије да је њен циљ стварање најбољих специјалних јединица у свету које би самостално решавале задатке у непријатељској позадини, за шта би обично биле потребне читаве дивизије. Број припадника нико никада није навео, али на крају процеса формирања треба да буде укупно девет бригада ССО.

ХЕРОЈИ РУСИЈЕ ИЗ РЕДОВА ССО

Честитајући празник ССО-у, Путин је констатовао да је с њиховом појавом Русија добила „још један моћан и ефикасан инструмент заштите националних интереса“. „Ви сте тамо где је најтеже и у најсложенијим, нестандардним ситуацијама доказали сте да сте способни да делујете неустрашиво, одлучно и професионално. Јачаћемо и даље потенцијал Снага за специјалне операције. Оне морају да буду спремне да тренутно изврше задатак у било ком региону, осигурају безбедност Русије и наших савезника и пруже отпор међународном тероризму и другим претњама“, рекао је Путин.

Планови за формирање оваквих снага постојали су још у доба СССР-а, али их је Михаил Горбачов одбацио, не желећи да љути „западне пријатеље“. После је дошао распад земље и Русија је имала кудикамо важније проблеме да решава, ослањајући се на већ постојеће специјалне јединице. С доласком Путина идеја је поново оживела и коначна одлука донета је 2009. после рата на Кавказу. Наредне четири године протекле су у стварању свеобухватних услова за формирање и рад ССО. Тек од 2013, када су све припреме окончане, приступило се попуњавању јединица. Припреме су биле темељне и дуготрајне, ништа се није препуштало случају.

Према дефиницији руског Министарства одбране, ССО су задужене за „извиђачко-диверзантске, субверзивне, контратерористичке, контрадиверзантске, партизанске, антипартизанске и друге активности“. Пре годину дана, приликом првог заузимања Палмире, погинуо је припадник ССО Александар Прохоренко, који се недељу дана скривао у непријатељском окружењу и наводио авионску ватру на циљеве. Када су га открили, навео је ватру на себе, како не би жив пао терористима у руке. Путин га је постхумно одликовао највишим државним орденом – Хероја Руске Федерације.

Али није Прохоренко једини Херој Русије у редовима ССО. Иако то званично није потврђено, али ни демантовано, овим снагама је 2014, током кримских дешавања, командовао Алексеј Дјумин, кога поједини аналитичари виде и као могућег Путиновог наследника на изборима 2024. године. О њему круже невероватне приче, за које Дјумин каже да су „само митови“. Између осталог, да је командовао у ноћи између 27. и 28. фебруара, приликом заузимања кључних административних зграда и објеката инфраструктуре у кримском главном граду Симферопољу, када је власт прешла у руке проруских снага, а украјинска власт је збачена. У марту исте године украјински војници и официри са аеродрома Белбек предали су се Дјумину и његовим људима, који су се у ову базу спустили црним хеликоптером чије слетање је пратило потпуно отказивање рада свих радио-уређаја и телефона.

Пре тога, 23. фебруара, наводи се да је Дјумин спасао украјинског председника Виктора Јануковича. Бежећи пред мајданским егзекуторима, Јанукович је успео да се домогне морске обале, где су у последњи час пристигли борбени хеликоптери ССО и евакуисали га. Осветљен фаровима џипова прогонитеља, Јанукович се вероватно већ опростио од живота, али пред Дјумином и његовим људима у униформама боје песка – ипак су морали да погну главе. Било да је реч о митовима или не, после ових догађаја Дјумин је награђен орденом Хероја РФ, чином генерал-потпуковника и постављен на место заменика министра одбране, односно команданта Копнене војске РФ. Од фебруара 2016. Путин га је именовао за в. д. губернатора Тулске области, недалеко од Москве, да би на септембарским локалним изборима постао губернатор са освојених скоро 85 одсто гласова.

ПОДРШКА САВЕЗНИЦИМА НА БАЛКАНУ

Све наведено само је мали део приче о ССО, које од самог почетка окружује ореол мистичности, супериорности и непобедивости. На снимцима се види да користе најсавременију компјутерску и сателитску технологију. На располагању су им и све врсте транспортних и ратних возила, укључујући и борбене роботе. Користе специјалне униформе и заштитна средства која их бране од метака и гелера, али и екстремних климатских услова.

Речи Путина и начелника ГШ Герасимова показују да су ССО спремне да бране не само Русију већ и њене савезнике. То се потврдило у Сирији, где су преузели најтежи део посла и потпуно сломили међународну терористичку коалицију. Из последњих изјава руских званичника о Македонији, Косову и БиХ може се закључити да би под одређеним условима ССО могле да буду употребљене за подршку савезницима на Балкану. Ако неко мисли да Русија нема савезнике, или да ће жмурити пред њиховом тешком судбином као 90-их година, нека само погледа последње примере Сирије и Крима. Брзо и готово неприметно јачање ССО до неслућених висина доказује да је Русија спремна за глобалну игру на највишем нивоу.

Бојан Билбија, Печат

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.