ГОДИШЊИЦА БОЉШЕВИЧКОГ ЗЛОЧИНА: Сећање на великог пријатеља Срба

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/РИА Новости

Фото: Спутњик/РИА Новости

Убиство цара Николаја II и његове породице једна је од преломних тачака у моралној историји човечанства новијег времена и камен спотицања националног помирења у постсоцијалистичкој Русији, порука је са обележавања годишњице тог злочина у Београду.

Чланови Патриотског блока, који чине Демократска странка Србије, Српски покрет Двери и независни интелектуалци положили су цвеће на споменик, како је речено, трагичном руском цару.

Осим сећања и саосећања са трагичном судбином цара Николаја II и његове породице, начин на који је овај злочин третиран у постсовјетској Русији може да постане поука и Србији како се без заборава превазилазе историјске ране и како се у историјском памћењу чува оно што у својој величини и трагичности може да постане темељ националног помирења и обнове, каже аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

„Убиство цара Николаја и његове породице спада у ред тзв. апсурдних злочина. Шта год мислили о Октобарској револуцији, шта год мислили о црвенима, белима, плавима, зеленима, црнима и свима онима који се сукобљавају на политичкој сцени, нема никога ко је иоле нормалан а ко може да оправда тај злочин. Зато је тај догађај једна од преломних тачака у моралној историји човечанства новијег времена“, закључио је Вукадиновић.

Најмање што можемо да урадимо јесте да се сетимо цара Николаја и одамо му почаст, каже председница Демократске странке Србије Сандра Рашковић Ивић.

„Цар Николај је помажући Србији изгубио не само царство, не само власт, изгубио је главу и целу своју породицу. Животе своје супруге и деце жртвовао је због српске слободе. Недавно су и Руси ставили вето на британску резолуцију о Сребреници и тако још једном показали ко је Србима пријатељ“, категорична је Рашковић Ивићева.

Српски покрет Двери од почетка активног бављења политиком залагао се за најтешње могуће односе Србије и Русије на свим нивоима, каже Зоран Радојичић из тог покрета. Управо судбина цара Николаја, према Радојчићевим речима, показује како треба бранити вредности које баштинимо и које чине основу идентитета наших народа.

„Савремена цивилизација чини све да путем глобализације потре идентитет народа и држава. Морамо приметити да исти западни центри моћи који су у то време учинили све да логистички, материјално и на све друге начине помогну у првом кораку свргавање руског цара са престола, а у другом кораку и његово убиство, и сада спутавају Русију и да јој одузму право да буде своја на своме, да води суверену политику“, каже Радојичић.

Цара Николаја II и његову породицу убили су бољшевици у Јекатеринбургу 17. јула 1918. године у дому трговца Ипатијева. Након свргавања са престола, после Фебруарске револуције, царска породица налазила се у притвору у Царскоселском дворцу. Међутим, пошто им је Велика Британија ускратила азил, одлуком Привремене владе царска породица пребачена је у Тоболск. После Октобарске револуције, бољшевици их пребацују у Јекатернинбург, где их и убијају.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.