ГОДИНА ОД РУСКЕ ВОЈНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У СИРИЈИ: Шта је Русија постигла у Сирији и зашто су Американци нервозни?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Министерство обороны РФ, Спутњик

Фото: Министерство обороны РФ, Спутњик

У петак се навршило годину дана од почетка руске војне интервенције у Сирији. Шта је за то време постигнуто, и у војном и у геополитичком смислу? Да ли би се над Дамаском досад завијориле црне џихадистичке заставе да до интервенције није дошло?

Тек, уместо тога, регуларна сиријска војска, уз помоћ руске авијације, на добром је путу да ослободи и највећи град у Сирији, Алеп. Шта би ослобађање Алепа значило за даљи ток грађанског (и још мало па светског) рата у Сирији? Који су прави разлози изненадне забринутости за хуманитарну ситуацију у источном делу Алепа, који је под контролом побуњеника, и зашто су представници Сједињених Америчких Држава почели и отворено да прете Русији? Ово су биле теме „Спутњик интервјуа“ са нашим дугогодишњим дипломатом Зораном Миливојевићем, и Душаном Пророковићем, извршним директором Центра за стратешке алтернативе.

„Интервенцијом у Сирији Русија се вратила на светску сцену, дефинитивно, као велика сила, потврђујући да глобални поредак постаје мултиполаран“, оцењује Зоран Миливојевић. „Створена је и нова ситуација на Блиском истоку, пре свега у самој Сирији, где се ситуација враћа на правно стање будући да је очувана легална власт Башара ел Асада у Дамаску. Тиме се стварају и услови за постизање мирног решења политичким и дипломатским средствима. А поврх свега тога, спречен је и даљи напредак Исламске државе и других џихадистичких организација, док је Русија очувала своје интересе у Медитерану, што је битно и за њену безбедност и за шире међународне односе, јер, да је ДАЕШ избио на Медитеран, то би изазвало нове избегличке таласе и додатни притисак на простор Европе.“

Да ли би Дамаск данас био престоница ДАЕШ-а да се Русија није умешала? Зашто је одлучила да се умеша?

„Башар ел Асад није пао из два основна разлога“, наводи Душан Пророковић. „Прво, војска је показала лојалност, доказујући тиме неуспех Арапског пролећа, и друго, Асад је у кључном тренутку добио подршку Русије. Расплет би вероватно био потпуно другачији да те подршке није било, и данас бисмо вероватно гледали ДАЕШ како се шири на много већој територији него што је то данас случај.“ Што се руске мотивације тиче, наводи наш саговорник, „Русија се никада заправо није ни повлачила са Блиског истока, јер, још од времена Александра III важи парола да се јужна руска граница брани у Дамаску… А један од додатних разлога руске војне интервенције у Сирији јесте и њен страх од отварања жаришта на самој њеној територији, јер, Русија је међу првих пет земаља по броју џихадиста који су отишли у Сирију, и то за њу представља реалну претњу.“

Управо на годишњицу руске војне интервенције, сиријски рат као да је почео да добија интензитет. У току је велика офанзива регуларне сиријске војске и руске авијације у Алепу, западни медији дириговано су преплављени потресним призорима из источног дела овог града, који је под контролом побуњеника, а немачка канцеларка Ангела Меркел и председник САД Барак Обама офанзиву називају „варварском“ и, позивајући се на хуманитарне разлоге, захтевају да она буде обустављена. Да ли су ови захтеви заиста изазвани хуманим побудама, или имају другачије мотиве?

Зоран Миливојевић: „Сасвим је јасно да је битка за Алеп, у стратешком смислу, кључна за читав даљи ток рата. Јер, ако Алеп буде ослобођен, биће отворена трансверзала Дамаск—Хомс—Алеп, чиме ће онај најважнији део Сирије бити стављен под контролу легалних власти, док ће питање такозваних побуњеника постати беспредметно јер више под својом контролом неће држати важне делове сиријске територије. У томе је суштина ове битке. Споменута реакција САД испровоцирана је пре свега неуспехом на терену, на коме се показује да та умерена опозиција, коју они подржавају, практично и не постоји — све оно што се сада супротставља Асадовим снагама је или ДАЕШ, или организације које су му блиске или су на истој идеолошко-политичкој позицији. Сједињене Државе сад очајнички покушавају да, како-тако, очувају те снаге, како читав Алеп не би ’пао‘.“

Протестујући против офанзиве у Алепу, портпарол америчког Стејт департмента Џон Кирби предвидео је да би њен наставак могао да изазове губитке руских живота, али и џихадистичке нападе на територији Русије. Да ли је то било добронамерно упозорење, или наредба за напад на Русију, како је Кирбијеве речи протумачила Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова?

„Пре бих поверовао Захаровој него америчким аналитичарима који говоре да је то само једна од процена даљег развоја догађаја која се може, али не мора остварити“, сматра Душан Пророковић. „Запад је много нервозан, и он ту своју нервозу више и не скрива. Једноставно, падом Алепа побуњеници више неће бити фактор који ће одлучивати о будућности Сирије, и у наставку сиријске кризе постојаће само два унутрашња фактора, влада Башара ел Асада и званичне државне институције, и ДАЕШ — то више неће бити игра између три играча, како је Запад желео да је представи — и Запад ће онда морати да се определи. Или ће да уђе у преговоре с Асадом о будућности Сирије, или ће помагати ДАЕШ-у, али тако нешто би било врло тешко, због саме западне јавности која тако нешто не може да прихвати.“

Без обзира на повишену реторику између Москве и Вашингтона, каже Зоран Миливојевић, и једна и друга страна чуваће се да не уђу у директан сукоб на терену. Уместо тога, предвиђа наш саговорник, Американци ће наставити да наоружавају побуњенике — „То је сад очајничка борба да се у Алепу одржи било каква енклава која би сутра могла да буде политички аргумент у преговорима“ — док се, „истовремено, види и да офанзива владиних снага иде веома брзо, и да они настоје да тај посао што пре заврше, јер једини аргумент је ситуација на терену… Ако Дамаск оствари победу у Алепу, Асад постаје реални партнер, и Американци више неће моћи да заговарају политичко решење а да њега немају у виду, јер ће му са друге стране бити само ДАЕШ.“

rs.sputniknews.com, Никола Врзић

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.