ФРИДМАН: Русија је попут Спарте!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: intermagazin.rs

Фото: intermagazin.rs

Угледни амерички аналитичар Џорџ Фридман, донедавни директор обавештајне агенције Стратфор, у недавној анализи за магазин Форбс дао је стручни поглед на геополитички положај и стратегију Русије. Он истиче да је Русија због свој географског положаја увек била егзистенцијално угрожена, и да је Украјина и даље питање које ће одредити њену даљу судбину.

Многи људи мисле да мапа служи да само прикаже географију и топографију неке земље, али мапе могу да открију много о политичким, војним и економским приликама једне државе. У ствари, географска мапа је прво место одакле може да се размишља о неке стратегији земље, јер она може открити факторе који иначе нису очигледни. Када се погледа мапа данашње Русије, она показује њен тежак положај после распада Совјетског Савеза и објашњава Путинове дугорочне намере у Европи.

Русија је скоро континентална земља

Један од кључева за разумевање стратегије Русије је њен положај у односу на остатак Европе. Европско полуострво је окружено са три мора. Линија од Петрограда до Ростова на Дону грубо дефинише источне границе балтичких држава, Белорусије и Украјине, које леже на источном ободу Европског полуострва. Већи део Европе се налази на мање од 300 миља од мора. Већи део Русије, са друге стране је ефективно без излаза на море. Арктички океан је далеко од њених насељених места, а неколико лука које тамо постоје су углавном неупотребљиве зими.

Европа контролише приступ Русије светским океанима. Европска Русија има три тачке за приступ глобалној поморској трговини. Једна је преко Црног мора и Босфора, под контролом Турске. Друга је од Санкт Петербурга, где бродови морају пловити кроз данске воде. Трећи је дугачак ледени пут, почевши од Мурманска, између Гренланда, Исланда и Велике Британије. Сва три пута је лако затворити. То показује рањивост Русије изазване њеним лошим приступом океанима и воденим путевима, и такође објашњава зашто је Русија у суштини континентална земља, јер приступ земље мору у великој мери може утицати на њену економску и политичку снагу.

Западна граница је од кључног значаја за Русију

Руска реалност се лако може схватити из карата које приказују густину становништва, пољопривредна подручја и железничку мрежу. Становништво Русије је згуснуто дуж њене западне границе са Европом и њене јужне границе са Кавказом (подручје између Црног мора и Каспијског мора на југу). Сибир је слабо насељен. Реке и инфраструктура теку ка Западу. Средишња подручја руске пољопривреде су такође југозападу. Клима у Северној Русији није добра за развијену пољопривреду, што чини руску границу са Украјином и границе на Кавказу и у централној Азији виталним.

Као и код распореда становништва, западу и југ Русије су њене најдрагоценије пољопривредне површине. Значај западних и јужних региона се може видети и у транспортној структури земље. Железнички саобраћај је и даље од кључног значаја, а железничка мрежа је такође оријентисана на западу и југу. Само две железничке линије повезују европске делове Русије са пацифилким приморским регионом, а већина Сибира нема транспортну мрежу. Ова три фактора показују основни унутрашњи образац Русије. Њен примарни фокус и рањивост су на западу, са секундарним интересом на Кавказу. Сибир је на карти велик, али његов највећи део је минимално насељен и има малу стратешку вредност.

Граница према Западу, односно европски део представља језгро Русије, а све друге области на истоку Азије представљају периферију.

intermagazin.rs

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.