Европа бира: Моћне руске цеви или америчке „чачкалице“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: AP Photo / Koji Sasahara

„Гаспром“ улаже огромне суме новца, десетине милијарди долара. Гради подводне, веома дубоке и дугачке морске гасоводе. То је реална и конкретна подршка Европи у смислу диверзификације испорука енергената. А америчка милијарда долара у овом случају, то је као да понудите само чачкалице уместо целе вечере.

У америчком Сенату поднет је нацрт закона о санкцијама против руског гасовода „Северни ток 2“, који између осталог предвиђа да се издвоји милијарду долара за финансирање европских енергетских пројеката. Нацрт су припремили сенатори Рон Џонсон и Крис Марфи, а циљ је, како су навели, супротстављање „малигном утицају“ Русије и стварање економских могућности како у САД, тако и у иностранству. Предвиђа се такође да се енергетска безбедност за чланице НАТО-а повећа путем испорука енергената из Сједињених Држава.

Интересантно је да у тексту документа, који је објављен на сајту Конгреса, нису предвиђене нове санкције пројекту „Северни ток 2“. Аутори нацрта наводе оне мере које су предвиђене санкционим законом који је Доналд Трамп потписао у августу прошле године: потпуна забрана инвестиција и испорука роба и услуга за изградњу постројења за транспорт гаса из Русије.

Георг Мирзајан, предавач на Катедри за политикологију Финансијског универзитета Владе Русије, у изјави за Спутњик објашњава шта онда тиме Трампова администрација и сам амерички председник могу у таквим условима да добију новим мерама.

„То је, прво, питање савезничке стратегије. Американци не могу да подвију реп и да прихвате пораз. А друго, Трамп покушава чак и у овој ситуацији да обезбеди позитивне поене за себе, односно нешто попут: да, Европа жели да изгради ’Северни ток 2‘, али ће исто тако пристати и да купује течни гас из Америке. Трамп се нада да ће у том случају америчке компаније зарадити, он ће рећи: ’Да, ја сам победио, јер сам убедио Европу да купује амерички течни гас и све ће се добро завршити’. Подсетићу да је већ било преседана, односно испорука течног гаса у Европу. Балтичке државе су градиле сличне терминале, односно трансформисале постојеће луке, али то се све неуспешно завршило јер су сви схватили непрофитабилост подухвата“, истиче Мирзајан.

Андреј Сузаљцев, заменик декана Факултета међународне политике и економије на Високој школи економије, сматра да је овај нацрт Конгреса заправо ништа друго до део добре медијске кампање.

„Предложити Европи субвенције од милијарду долара, то је наравно смешно. ’Гаспром‘ улаже колосалне суме новца, десетине милијарди долара, гради подводне, веома дубоке и дугачке морске гасоводе. То је реална и конкретна подршка Европи у смислу диверзификације испорука. Што више гасовода, односно буквално цеви иде ка Европи из Русије, то ће безбедније и стабилније бити европско енергетско тржиште. А милијарда долара у овом случају, то је као да само на крају понудите чачкалице уместо целе вечере. Ово је добра медијска акција, усмерена на стварање благонаклоног односа становника Европе према куповини америчког течног гаса“, објашњава саговорник Спутњика.

Подсетимо, шефови европских држава „тешкаша“, Немачке и Француске, нису били превише срећни када је на претходном самиту НАТО-а у Бриселу, Доналд Трамп изјавио да би Европа требало да одустане од учешћа у пројекту „Северни ток 2“. Канцеларка Немачке је тада одговорила да је Немачка самостална држава и да може сама да доноси одлуке, а овакав став је подржао председник Француске Емануел Макрон. Касније, после сусрета са Владимиром Путином у Хелсинкију, Трамп је нешто омекшао свој став. Међутим, мора се имати у виду да без обзира на став америчке администрације, Европа нема много избора.

„Европа ће све више користити гас и њене потребе ће значајно расти, али како нема своје изворе, наравно да ће морати да купује. Либија, нажалост, сада није у стању да представља озбиљног извозника, а израелска изворишта зависе од Турске. Азербејџан заправо планира да купује руски гас да би га препродавао, јер другачије не може да испоручи све оне количине на које уговорима обавезао. Туркменистан и Казахстан имају огромне залихе, али они су практично све већ продали, односно уговорима се обавезали Кини. Када се узме у обзир цена и доступност, Европи не остаје друго него да се смешка Вашингтону, али да и даље ради са Русијом на реализацији пројекта ’Северни ток 2‘“, реалан је Мирзајан.

Са друге стране, познато је да је на пример Немачка веома далеко отишла у истраживањима и примени алтернативних извора енергије. Наш саговорник је ипак скептичан. Бар још неко време, сматра Мирзајан, немачка извозно оријентисана економија неће одустати од руског повољног и доступног гаса.

„Делује ми као да конгресмени нису били довољно пажљиви, иначе би видели како су се немачки министри кикотали слушајући Трампову изјаву како Немачка сад зависи од Русије. Но, што се тиче алтернативних извора енергије, то јесте будућност, али у овом тренутку представља далеку будућност. На истраживањима се ради, и Русија испитује нове и другачије изворе енергије, али у овом тренутку, алтернативни извори су још увек скупљи од постојећих енергената. Немачка, иако на томе ради, не може преко ноћи прећи на нове, алтернативне изворе енергије, јер би то значајно повећало цену немачких крајњих производа, а зна се да Немачка подстиче извозно оријентисану економију. Зато Немачка и даље радо користи јефтине и поуздане енергенте“, објашњава предавач на Катедри за политикологију Финансијског универзитета Владе Русије.

Још један проблем са америчким течним гасом је, како истиче Андреј Суздаљцев, у томе што је за његове испоруке неопходно да постоје терминали, опремљене луке за пријем танкера. Чињеница је, према речима нашег саговорника, да се ови терминали граде по Европи, али за њихову изградњу и опремање су неопходне озбиљне инвестиције. Кад се све то има у виду, гас који се у Европу допрема путем гасовода је у сваком случају јефтинији.

„Генерално гледано, све је ово индикативно, али политички инструменти притиска на савезнике у Европи, претње санкцијама против компанија које учествују у пројекту ’Северни ток 2‘, испоставили су се као неефикасни и непродуктивни. Постоји читав низ држава које су спремне да купују амерички течни гас, али се оне надају да ће им то донети друге користи ако их Вашингтон препозна као савезнике“, закључује Суздаљцев.

Џон Баросо, један од аутора овог нацрта закона, сматра да је неопходно да САД и њени савезници разраде заједничку трансатлантску енергетску стратегију. Међутим, имајући у виду све поменуте околности и чињенице, којих су свакако свесни и европски политичари, али и представници бизниса, тешко да ће оваква заједничка евроамеричка стратегија ускоро угледати светло дана.

rs.sputniknews.com, Јована Вукотић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.