ЕПИСКОП ФОТИЈЕ: Дубоки коријени српског народа у Далмацији

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: privrednik.net

Фото: privrednik.net

Његово преосвештенство епископ далматински Фотије истакао је да је обиљежавање четири вијека Богословије Света Три Јерарха и стотину година од упокојења епископа далматинског Никодима Милаша велики јубилеј из кога је видљиво да српски народ има дубоке коријене у Далмацији.

„Срби су у 14. вијеку у Далмацији подигли своје манстире Крку, Крупу и Драговић, који су постали духовни центри“, рекао је епископ Фотије у интервјуу Срни поводом наведеног јубилеја који ће сутра и у сриједу, 19. августа, бити обиљежен у манастиру Крка у Хрватској.

Епископ је навео да ће обиљежавању четири вијека Богословије Света Три Јерарха и стотину година од упокојења епископа далматинског Никодима присуствовати Његова светост патријарх српски Иринеј.

Према његовим ријечима, посјета Његове светости патријарха српског Иринеја је веома значајна за српски народ у Далмацији, али и Хрватској.

„Ово ће бити посјета мира, јер је потребно да се престане са ратном реториком. Људи на овим просторима вапе за миром, благословом божијим и јеванђељским језиком“, истакао је епископ Фотије у интервјуу Срни.

Он је изразио очекивање да ће велики број вјерника присуствовати овом значајном јубилеју.

„Надам се да ће доћи велики број нашег народа са свих страна, не само из Далмације, него и из Републике Српске, Србије, као и из иностранства, као што је обичај на Преображење“, додао је епископ Фотије.

Он је навео да ће патријарх српски Иринеј сутра у послијеподневним часовима посјетити цркву Светог Илије и Римокатоличку цркву у Задру.

„Након тога предвиђено је вечерње богослужење у манастиру Крка и свечана академија. У сриједу, 19. августа, у 9.00 часова биће служена Света архијерејска литургија, након чега је предвиђен богат културни програм у манастиру Крка и Кистању“, најавио је епископ Фотије.

Он је напоменуио да ће Његова светост патријарх српски Иринеј у четвртак, 20. августа, посјетити Шибеник и Сплит.

„У Сплиту ће наш патријарх посјетити недовршени храм Српске православне цркве, а требало би да разговара и са градоначелником и представницима Римокатоличке цркве“, додао је епископ Фотије.

Он је подсјетио да је прије четири вијека Епархија далматинска била много већа него што је данас.

„Црквени живот тог времена био је веома напредан и због тога је било потребно основати Богословију, односно да свештеници преносе знање становништву. Оснивањем образовне установе очувани су култура, писменост и традиција српског народа на овим просторима“, додао је епсикоп Фотије.

Он је нагласио да светиње српског народа у Далмацији не смију да буду заборављене.

„Надамо се да ће ова прослава помоћи да се људи сјете свог родног краја и да виде да је ту могуће живјети. За нас је значајно, поготово за оне људе који тренутно не живе овдје и који су избјегли због посљедњег рата, да се врате и враћају на своја вјековна огњишта“, каже епископ далматински.

Он је подсјетио да према последњем попису становништва у Хрватској из 2011. године око 25 до 30 хиљада Срба живи на подручју Епархије далматинске.

„Раније је их је било око 100.000, а сада углавном живе старији људи. Потребно је да млади људи дођу и почну да обнављају своја имања“, каже епископ Фотије.

Манастир Крка налази се 3,5 километра источно од Кистања, у кањону ријеке Крке у Хрватској.

Од свога постојања манастир Крка је био најзначајнији духовни и културни центар православља у Далмацији.

Почетком 17. вијека у манастиру је основана школа за образовање свештеника. Садашња Богословија Света Три Јерарха основана је 1966. године, док је са радом као двогодишња школа почела 1964. године.

Борис Ного, Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.