ЏОРЏ СОРОС: Украјина је главни адут ЕУ

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: intermagazin.rs

Фото: intermagazin.rs

Недуго пошто је упозоравао да ће „брегзит” изазвати распад ЕУ, пад фунте и финансијску кризу каква се догодила 2008. године, као и да је ово време у коме се Русија уздиже док ЕУ пропада, амерички милијардер Џорџ Сорос је пре неколико дана објединио своје препоруке за оживљавање Европске уније.

Снагу за овај процес препознао је у реакцији дела британског становништва на референдумски исход о изласку Велике Британије из ЕУ. „Колико год је „брегзит” био негативно изненађење, спонтана реакција на њега је позитивна”, написао је у ауторском тексту на порталу невладине организације „Пројекат синдикат”, коју чине утицајни људи у политици, бизнису и невладином сектору.

Иако резултати гласања не могу да се пониште, Сорос је навео да би кампања прикупљања потписа за нови референдум могла да буде покрет који би трансформисао политичку сцену стварајући нови ентузијазам за чланство у ЕУ. Овакав приступ би, сматра он, могао да се копира и у остатку ЕУ, да се створе покрети за спас ЕУ, уз њене дубоке промене. Сорос је уверен да би у наредним месецима све више и више људи било спремно да се придружи овом покрету.

Примећујући да су се мобилисали људи који су гласали и за и против, а што је најважније и они који нису ни гласали (међу њима нарочито млади људи до 35 година), Сорос констатује да је то врста ангажмана какву ЕУ никада није била у стању да подстакне. На тај начин би неизбежан распад ЕУ, како је то изгледало одмах по објављивању резултата референдума, могао да се преокрене у сасвим супротном правцу – да постане подстицај за стварање јаче и боље Европе.

„Оно што ЕУ не сме да уради јесте кажњавање британских бирача док се игнорише сасвим оправдана забринутост због мана уније. Европски лидери би требало да признају своје грешке и демократски дефицит у институцијама. Уместо да третирају ’брегзит’ као преговоре о разводу, требало би да искористе прилику да поново ’измисле’ ЕУ – стварајући врсту клуба, коме би Велика Британија и остале државе које су под ризиком да напусте ЕУ – заправо желеле да се придруже.”

Принцип који помиње Сорос колико је једноставан толико је и недостижан под оваквим уређењем ЕУ. Ако незадовољни гласачи у Француској, Немачкој, Шведској, Италији, Пољској и било где широм ЕУ од ње имају користи у својим животима – ЕУ ће ојачати. Ако не, распашће се брже него што су тренутно свесни њени лидери и грађани.

Као следећу „црну тачку” ЕУ, Сорос види Италију која се суочава са кризом банкарског система и референдумом у октобру. Италијански премијер Матео Ренци је ухваћен у „кваку 22”: ако не може да реши банкарску кризу на време, изгубиће референдум, што би могло на власт да доведе покрет „Пет звездица”, партнера УКИП-а (Партије за независност Уједињеног Краљевства) у Европском парламенту. Да би нашао излаз, Ренцију је потребна помоћ европских власти, али су оне, како сматра Сорос, преспоре и нефлексибилне.

Он упозорава да европски лидери морају да схвате да је ЕУ на ивици колапса и да би, уместо што криве једни друге, требало да се удруже и усвоје посебне мере. Прва је да се мора повући јасна граница између ЕУ и еврозоне. „Те срећне земље које нису чланице еврозоне не би требало да се суочавају са дискриминацијом. Ако еврозона жели да буде јаче интегрисана, као што би требало да буде, она мора да има свој трезор и буџет, да служи као фискални ауторитет заједно са својом монетарном влашћу – Европском централном банком.”

Друго, ЕУ би требало да стави на располагање своје велике неискоришћене кредите, а лидери ЕУ би били неодговорни уколико не би искористили ове капацитете.

На треће место Сорос ставља јачање безбедносних мера којима би била ојачана одбрана од „спољних непријатеља” који су склони да искористе тренутне слабости ЕУ. Он је развио своју стару тезу да судбина ЕУ зависи од будућности Украјине.

„Највећа предност ЕУ је Украјина, чији су грађани спремни да умру у одбрану своје земље. Бранећи себе они бране ЕУ – што је данас веома ретко у Европи. Украјина је срећна што има нову владу која је још одлучнији и спремнија да спроведе реформе које захтевају обе стране: и њени грађани као и подржаваоци споља. Али ЕУ и њене државе чланице не пружају подршку Украјини коју она заслужује (САД подржавају Украјину много више)”, написао је Сорос.

Поновивши свој недавни став да планови ЕУ за решавање избегличке кризе морају да буду детаљно ревидирани, он је оценио да тренутна политика Брисела према мигрантима почива на неразумевању и недоследности које их чине неефикасним. „Они су нажалост беспомоћни и користе средства принуде која стварају отпор”, написао је Сорос и подсетио да је он већ предложио детаљна „лековита средства” за ове проблеме на другим местима.

Све у свему, закључак је да ако примени ових неколико мера, односно ако се „препакује”, ЕУ ће постати организација којој ће људи желети да припадају. У том тренутку, промене споразума – и даље интеграције – још једном ће постати могуће.

„Ако европски лидери не реагују, они који желе да спасу ЕУ тако што ће је „поново измислити” требало би да прате младе активисте у Британији”, написао је Сорос и закључио да „сада више него икада браниоци ЕУ морају да пронађу начине да се осети њихов утицај”.

Политика

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.