ЏЕФРИ САКС: Америка навијала за руски банкрот!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Еминентни амерички економиста Џефри Сакс који је деведесетих година, по позиву тадашњег председника Русије Бориса Јељцина, руководио групом саветника за економске реформе, у најновијем телевизијском интервјуу „Разговори са Тајлером“, тврди да руководство у Вашингтону није било заинтересовано да се Русија брзо економски опорави, јер су Американци желели једнополарни свет у којем могу сами да владају.

– САД су Пољској помагале да економске реформе буду успешне, али Русији нису хтеле. Кривим Дика Чејнија, који је од 1989. до 1993. био министар одбране САД – казао је Сакс. – Председник Јељцин ми је, приликом нашег првог сусрета, 11. децембра 1991. казао: ми желимо да будемо нормална земља. Али, Америка то није хтела.

Реформе у Русији су почеле другог јануара 1992. Један од аутора „шок терапије“ Сакс, предложио је приватизацију и либерализацију привреде. Тражила се и очекивала финансијска помоћ са стране да би се стабилизовала рубља.

– Сматрао сам да Русија треба да добије четири пута већу помоћ него Пољска, јер је знатно већа. Тражио сам да Запад годишње даје Русији по 15 милијарди долара, што је била ситница у односу на то колико се трошило за Хладни рат. Али у Вашингтону нису били сагласни. Био сам изненађен, јер су моје предлоге за Пољску и Боливију лако прихватили – рекао је Сакс.

Чувени економиста предлагао је да се направе три корака помоћи Русији: да се оснује стабилизациони фонд за рубљу као што је било направљено са Пољском; да се отпишу руски дугови и да се прихвати програм реформи, усмерених на најосетљивије секторе руске економије. Сакс је узалуд покушавао да наговори међународну заједницу да помогне Русији да се ослободи совјетског наслеђа.

– Министар одбране САД Дик Чејни и његов заменик Пол Вулфовиц правили су „Директиве за изградњу одбране“, којима је био циљ дугорочна супериорност САД над било којим супарником, укључујући и Русију. Изгледало ми је да председнику Бушу старијем и војном врху не одговара брзи опоравак Русије. Разочарао ме је и став „велике седморке“ о отпису дугова СССР. Министар финансија САД тражио је да Руси плаћају дуг да им не би обуставили економску помоћ. Све је водило ка томе да Русија остане без девизних резерви у фебруару 1992. А ја сам веровао да ће САД тежити да обезбеде успех руских реформи. То нису хтели ни у ЕУ, а ни у НАТО – сећа се Сакс.

О својим искуствима у раду у Русији (од 1991. до 1994) он је писао у књизи, објављеној 2005. године. Реформе у Пољској успеле су зато што је тој земљи, на интервенцију САД, опроштен стари дуг. Тобожња подршка Запада руским реформама била је, истиче Сакс, најобичнија превара. И кад су издвојили 24 милијарде долара, Русија није добила реалан новац, јер су углавном то били краткорочни кредити за куповину потребне робе код западних компанија повезаних са руководством САД.

– Покушавао сам 1993. да убедим председника Клинтона да учини више него Буш старији. Али постало ми је јасно да ни он не намерава да помогне Русији. Клинтон је Јељцину давао политичку, али не и финансијску подршку и бројке о којима се писало су биле веома „надуване“. У јануару 1994. године, престао сам да будем Јељцинов саветник.

НА СПИСКУ НАЈУТИЦАЈНИХ

АМЕРИЧКИ магазин „Тајм“ двапут је сврставао Сакса међу сто најутицајнијих људи у свету. А по оцени часописа „Економист“, Сакс је један од тројице нај-експерата у свету. Био је професор на Хардварду, а од 2002. године директор Института на Колумбијском универзитету и специјални саветник генералног секретара УН за борбу против сиромаштва и за отписивање дугова најсиромашнијим земљама.

Новости

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.