ДУБОКЕ ВЕЗЕ ДВА НАРОДА: Срби и Јермени – од Светог Саве до Емира Кустурице

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик/Радоје Пантовић

Српско-јерменске везе датирају још из 13. века. Од тада наше народе повезује слична историјска судбина.

Сваког 13. децембра, невелика Јерменска заједница у Србији организује дан сећања на погинуле југословенске пилоте чији се авион срушио превозећи хуманитарну помоћ за Јерменију пострадалу од разорног земљотреса.

Тог децембра 1988, када се догодио земљотрес апокалиптичних размера, који је, како каже наш саговорник Самвел Ајвазјан, председник Јерменске заједнице у Србији, сравнио са земљом пола његове отаџбине, бројни Југословени први пут су чули за земљу која је у то време била део СССР-а.

„Недељу дана пошто је земљотрес сравнио са земљом пола Јерменије, тадашња Југославија је послала хуманитарну помоћ авионом, који се 13. децембра срушио надомак аеродрома. Да некоме пошаљеш помоћ и да погинеш, то се рачуна као херојски поступак. Иако је прошло 28 година, ми на све могуће начине, не само у Србији, већ и у целој дијаспори и у Јерменији, сваке године обележавамо тај дан, дајемо помен погинулим пилотима“, каже Ајвазјан.

Тако је било и овог 13. децембра. Годишњица погибије југословенских пилота не обележава се само у Србији, већ, како каже Ајвазјан, и у другим деловима јерменске дијаспоре, као и у Јерменији самој.

Јерменија је једна од најстаријих држава на свету. Прва је која је, још у 4. веку, прихватила хришћанство као званичну религију. Јермени су током историје играли значајну улогу на Блиском истоку, највише у Отоманској империји. Били су познати трговци, фабриканти, лекари, учењаци… Све до 1915, када су турски војници над јерменским становништвом извршили страшан геноцид. Тај догађај, у јерменској историји познат као Медз јегерн (Велики злочин), обележава се сваког 24. априла.

Центар данашње јерменске државе измештен је са територије која је вековима сматрана језгром, са језера Ван, које се налази у данашњој Турској, на територију која је била део руског царства са Јереваном као главним градом.

Јермени су познати и по томе што имају бројну дијаспору. Највећи број Јермена живи у Русији, САД и Француској, а јерменске заједнице на Блиском истоку, у Ирану, Либану и Сирији такође су веома бројне. У Србији живи око 700 Јермена, прича Самвел Ајвазјан, председник Јерменске заједнице у Србији.

„Јерменија и Србија имају традиционалне пријатељске везе које је у 13. веку успоставио Свети Сава, на чији су позив јерменски градитељи долазили у Србију и градили српске средњовековне манастире“, почиње Ајвазјан причу о српско-јерменским везама.

За време Косовске битке, са турском војском, као плаћеници, долазе и Јермени, наставља Ајвазјан.

„Када су дошли до Србије и видели да треба да се боре против хришћана, побунили су се и прешли на српску страну. Када је битка наводно била изгубљена, јер тако се пише у историји, јерменски војници који су остали, на врху планине код Соко Бање изградили су манастир. Тај манастир постоји и данас и зове се Јерменчић“, објашњава Ајвазјан.

Јермени су некада били врло утицајни на нашим просторима и веома су заслужни за развој српске културе. На пример, Његошев „Горски вијенац“ и „Српски рјечник“ Вука Караџића први пут су штампани у јерменској штампарији у Бечу.

Данас је Јермена у Србији мало и живе у Београду, Панчеву, Ваљеву, Врњачкој Бањи и Нишу. Некада је постојала и јерменска заједница у Новом Саду. Јермени су се на просторе данашње Србије досељавали у три таласа, објашњава Ајвазјан.

„Први талас је дошао пре геноцида од 1915, други талас је дошао за време геноцида и трећи талас је дошао после распада СССР-а. Данас се може рачунати да у Србији има око 700 Јермена. У Југославији пре Другог светског рата било је много више Јермена него данас. Постојала је и Јерменска заједница. Они су имали Дом у Београду, школу… У Новом Саду, у најстрожем центру града била је јерменска црква која је саграђена 1748. Нажалост, 1063, када је требало да се шири главна улица, црква се нашла на ’погрешном месту‘ и била је срушена“, прича Ајвазјан о јерменским траговима у Србији.

Захвалан је, каже, новосадској градској управи и музеју који су неколико пута правили изложбе о новосадској јерменској заједници и што чувају материјалне трагове и сећање на новосадске Јермене.

У Јерменији Србију поимају као пријатељску земљу, каже Ајвазјан. То пријатељство потврђено је 24. априла ове године. На дан када сви Јермени у свету обележавају Велики злочин, српски председник Томислав Николић био је један од неколико светских државника који су присуствовали обележавању тог тужног датума.

„Без обзира на економске односе, Јермени Србе сматрају добрим духовним пријатељима са којима могу заувек да сарађују“, наводи Ајвазјан.

Најпознатији српски уметник у Јерменији је, каже он, Емир Кустурица.

„За нас је он увек био појам. Његови филмови су хитови. На премијерама његових филмова не може се доћи до карте. Колико се трудимо да у Србији прикажемо Јермене, толико се трудимо да у Јерменији прикажемо Србе. С обзиром на то да има више међусобних државничких посета, много се чује о Србији у Јерменији“, каже Ајвазјан.

Однос Јермена према Србији он објашњава тиме да су сви остали народи бивше СФРЈ у Јерменији непознати. Јермени знају једино за Србију и бившу Југославију, каже кроз смех Ајвазјан.

„После распада Југославије, код Јермена је остала само Србија. И да бисте неком Јермену који нема везе са овим делом Европе, који не разуме шта се овде дешава, објаснили да је неко Македонац или Црногорац, морате да му поменете Србију“, каже Ајвазјан.

Јерменију у Србији Јерменска заједница промовише кроз културу, каже Ајвазјан. Сваке године у Земуну обележавају 24. април, а сваке године труде се да Србију посети и неки сликар или писац из Јерменије. Песникиња Љубица Милетић два пута је посетила Јерменију и превела је две збирке савремене јерменске поезије.

Са друге стране, кроз векове, утицај Јермена на српску културу, науку и уметност био је велики. Међу Јерменима који су обогатили српску културу били су велики добротвор Сава Ђорђевић (Саак Геворкјан), академик Јаков Хлитчијев, војни лекар Врамшапух Атаљанц, прадеда чувене српске балерине Ашхен Атаљанц.

Веома познати српској музичкој јавности били су композитори Петар Оксјан и Ватрекс Баронијан, аутор музике за стихове песме Доситеја Обрадовића „Востани Сербије“. Некадашњи директор београдске опсерваторије био је астроном Вахе Осканјан, а економску науку у Србији обогатио је Тиран Сукијасовић (Сукиасјан). Сестре Сукијасовић, Ружица, Крунислава и Маргита биле су познате партизанке.

Сликар Миодраг Вартебедијан Варта обогатио је ликовни живот Србије, а његовим стопама кренула је и његова ћерка Анамарија Вартебедијан.

Српски културни живот обогатили су и Согомон Техлирјан, Аршалујс Аствацатрјан, Вахан Минахорјан, Вахан Тотомјанц и Слободан Глигоријевић. Јерменско-српске културне везе учвршћује и лингвиста и књижевник Бабкен Симоњан, преводилац „Горског вијенца“ на јерменски језик.

Симоњан је 2003. отворио течај српског језика на лингвистичком универзитету „Брјусов“ у Јеревану. Он је 2005. и 2006. предавао српски језик и књижевност на Руском филолошком факултету Јереванског државног универзитета.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , ,

3 коментара

  1. sasa каже:

    To da smo u „vezi“ od 13. veka nije tacno! Mi smo u vezi od mnogo pre.
    Kako je cak i izraelski premijer Netenjahu rekao (postoji snimak na Youtbe), Srbi dele sudbinu sa Jevrejima vec vise od 3000 godina, jos od Rimske republike.. a samim tim i sa Jermenima koji su starosedeoci Jerusalema.
    Mi nismo dosli (po nemackoj istoriji) u 6-7 veku preko Karpata.
    Na Sinaju postoji Serbonis jezero… postoji i planina (5. najveca u Egiptu, visoka preko 2000m) dzebel Serbal (srpska planima na arapskom), a nalazi se zapadno od Mojsijeve planine (dzebel Musa).
    Krajnje je vreme da se prekine sa (Nemackom) nedokazanom teorijom da su Srbi dosli preko Karpata! Krajnje vreme je da se tursko ime Balkan izbrise iz upotrebe i vrati staroslovensko, tacnije srpsko ime za nase poluostrvo – Helms (hum – sto znaci brdo ili planina)!
    Postoje Homoljske planine, postoji Zahumlje i Hum u Crnoj Gori… postoje i desetine brda koja se nazivaju Hum (npr. iznad Sarajeva)..
    Ne postoji nijedna planina ili vrh koji se zove – Balkan!
    Cak i ime Vizantija je „novokomponovano“! Ne postoji Vizantija, vec istocno Rimsko carstvo – Rumelija! Rec Vizantija je nastala posto „Vizantije“ vise nije bilo!
    Ko je gledao seriju Sulejman Velicanstveni, video je da se tamo ne spominje nikakva „Vizantija“, vec Rumelija – sto je istorijski tacno!

  2. sasa каже:

    Po meni, Srbi (servi, sluge na latinskom) su bili deo Rimske republike. Obradjivali su zemlju i polja (ras, polje ili selo na latinskom) i nisu bili robovi.
    Od imenice „ras“ je i drugo ime za Srbiju – Raska. To su bili i Rusi (Rasija), a i Belorusi (bello – znaci ratovati, boriti se, na latinskom) koji su verovatno bili i granicari prema azijatskim plemenima.
    Nemci Prusi su verovatno (vecinom) germanizovana slovenska plemena. Sloveni koji zive blizu Nemaca Nemce nazivaju „nemci“, tj. oni koji su nemi i ne znaju da govore!
    Znaci, mi (slovenska plemena) smo se mogli samo sa juga siriti preko Karpata i dalje na Istok, a ne obrnuto! Starosedeoci Azije su azijati, koji tako i izgledaju (Kinezi, Mongoli, „indijanci“, Jakuti… a ne evropljani!

  3. sasa каже:

    Da li je Bosna dobila ime po kravama (bos – krava na latinskom) ne znam, mozda.. ali znam da postoji planina Romanija. Ko je ziveo na rimskoj Romaniji u vreme Rumelije? Ko je ziveo na nasem tzv. Balkanskom (Holms) poluostrvu? Koji su Varvari ziveli npr. u Varvarinu?
    Ziveli neki ljudi koji su otisli(?) da bi dali svoju zemlju Slovenima koji su dosli sa istoka???
    A gde su otisli „starosedeoci“? Jesu li svi izgunuli?
    To je nebuloza.
    To nije dokazano, kao sto nije NIKADA dokazano da je covek nastao od majmuna!
    Da je delfin bio riba.. pa presao na kopno i postao krava.. da bi se vratio u more i postao delfin???
    Eto takve nebuloze ucimo nasu pametnu decu u skolama!
    Da se niko ne zapita:
    A sta je delfin jeo kada je kao riba izasao na kopno? A sta je jeo kit? Kako je pio vodu? Koju vodu na kopnu? Kako je preziveo zimu? U brlogu kao medved???
    Jeo travu? Detelinu? Postao vegan?
    Pa im tako dosadilo posle milion godina… i vratili se nazad u more da jedu ribu i planktone?
    Smesno.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.