ДОКУМЕНТ КОЈИМ ЈЕ ОКОНЧАН РАТ У БиХ: Дејтон – две деценије после

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, пре тачно две деценије, парафирали су у Охају споразум којим је окончан рат у Босни и Херцеговини. Ни један од потписника више није жив. Изгубљена је копија документа која је припадала БиХ. Полемике о значају и ревизији тог споразума не престају.

Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум, постигнут je у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, а којим је прекинут рат у Босни и Херцеговини (1992-1995).

По овом споразуму и формули: два ентитета – три конститтивна народа, БиХ је подељена на два дела: Федерацију (муслиманско-хрватску) БиХ и Републику Српску.

Конференција је трајала од 1. до 21. новембра 1995. године, а договор су парафирали председници Србије Слободан Милошевић, Хрватске Фрањо Туђман и БиХ Алија Изетбеговић, у присуству државног секретара САД Ворена Кристофера.  Споразим је озваничен три седмице касније, 14. децембра 1995. у Јелисејској палати у Паризу.

Постизању споразума претходила је 18 недеља дуга „шатл дипломатија“ Ричарда Холбрука, који је за место коначног чина изабрао базу Рајт-Петерсон у Охају по угледу на израелско-египатске преговоре у Кемп Дејвиду.

Потписници Дејтонског споразума су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном акту из Хелсинкија и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавње неспоразума искључиво на мирољубив начун. Створена су два ентитета, Република Српска и Федерација БиХ, као и посебан дистрикт Брчко.

Двадесет година касније, нико од потписника споразума није жив, босански примерак документа је изгубљен, а политичари у БиХ и даље расправљају о његовој ревизији.

Европска унија, како је прошле године у Сарајеву рекла висока представница ЕУ Федерика Могерини, не размишља о могућој ревизији споразума, наводећи да о неком новом Дејтону „нема ни говора“.

Готово истовремено, појавила се и  немачко-британска иницијатива о убзању реформи у БиХ, што би, сматрају Берлин и Лондон, тој земљи отворило европску перспективу и наду да ће ствари почети значајније да се мењају.

Председник РС Милорад Додик не оспорава европски пут БиХ и наводи да би могао чак и да подржи немачко-британску иницијативу „уколико она не задире у уставне надлежности РС“,

Власт у Бањалуци наводи  да се перманентно одузимају надлежности Српској, као и да се поступци против починилаца ратних злочина у Сарајеву воде траљаво, што је све, тврде, разлог да се грађани РС на референдуму изјасне желе ли даље тим путем.

Међународним званичницима не свиђа се Додикова идеја о референдуму, а Београд у тој намери Српској саветује уздржаност.

Српски премијер Александар Вучић је раније изјавио да је саслушао аргументе председника РС Милорада Додика, да је покушао да му укаже на неке своје ставове, сагледавши проблем из „ширег угла“, те да је закључио да је неопходно да се „о свим питањима још размисли“.

Бивши амерички председник Бил Клинтон сматра да свет може извући поуку из потписивања Дејтонског мировног споразума, те да би сви требало да славе оно што се тамо догодило пре 20 година.

„Требало би захвалити свима који су могли, али нису угрозили тај споразум у протекле две деценије“, рекао је Клинтон.

Немачки дипломата и један од учесника у мировним преговорима у Дејтону Михаел Штајнер изјавио је за Дојче веле да је Дејтонски мировни споразум био једино решење у ситуацији и околностима које су 1995. године постојале у БиХ, али да је данас анахрон.

Штајнер је рекао да није постојала алтернатива да се избегне стварање два ентитета у БиХ, јер је „постојала дубока противречност онога што су стране желеле да остваре“ и што, како је рекао, и данас делимично желе.

Говорећи о будућности БиХ, Штајнер је навео да је у интересу и Бошњака и Срба и Хрвата да земља добије функционалан Устав.

РТС

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.