ЂИРКОВИЋ: Америци и Британији Балкан идеалан за „потпаљивање ватре“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/АП

Фото: Спутњик/АП

Да се земље Балкана питају, рата не би било, али Балкан је одлично место за глобалну дестабилизацију, сагласни су саговорници емисије „Свет са Спутњиком“, саветник председника Србије и бивши шеф дипломатије Иван Мркић и научни сарадник на Институту за европске студије Миша Ђурковић.

Да ли је Балкан европски Блиски исток и да ли је Џон Кери у праву када каже да су Србија, Црна Гора и Македонија на линији ватре између Америке и Русије? Да ли, као што каже немачка канцеларка Ангела Меркел, Балкан може поново ратовати?

Мркић и Ђурковић сматрају да сукоби на Балкану зависе од спољног фактора.

„Балкан је традиционално фантастично место за спровођење глобалне дестабилизације и ту су пре свега Британци и Американци нашли простор да могу да потпале ватру у предворју Европе кад год им затреба“, сматра Ђурковић.

Он каже да постоји низ наслеђених проблема и да није ни чудо што никада нису трајно решени, јер остављају простор за дестабилизацију.

Бивши шеф дипломатије Иван Мркић нада се да ће се последња турбуленција на Балкану решити на мирнији начин.

„Сигуран сам да, кад би се Балкан питао, он никада не био ’буре барута‘“, рекао је Мркић за Спутњик.

Говорећи о интересима САД и Русије на Балкану, наши саговорници сагласни су око кључних тачака сукоба.

Ђурковић каже да је у току дозирани хладни рат и указује на огромно присуство Америке на подручју Балкана каквог није било у последњих неколико година.

„Американци у последњих неколико година ’гурају‘ причу о промени политичке елите. Имамо покушај дестабилизације Милорада Додика у Републици Српској, Николе Груеског у Македонији, Мила Ђукановића у Црној Гори и у Србији прве покушаје нагризања власти. Траже се нека боља решења или су све то одређени притисци у неком правцу“, сматра Ђурковић.

Он каже да се ради о континуитету геополитичке игре и указује да је Србија у политици условљавања.

„Ми причама о ЕУ покривамо фундаменталне проблеме о којима не говоримо и које не решавамо“, каже Ђурковић.

„Док ЕУ агенду постављамо као базичну и важнију од својих интереса, док год дозвољавамо један систем који није примењен ни према коме, систем условљавања, кад сте у ЕУ имате право на вето, можете да одлучујете, да блокирате, а када сте у ситуацији као ми — само морате да прихватате. Тако дођемо до тога да се лишавате државне новинске агенције и онда имате ситуацију да домаћи медији добијају информације од иностраних“, каже Ђурковић.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.