ДЕВЕДЕСЕТИ РОЂЕНДАН КАСТРА: Нико као Фидел

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Фидел Кастро родио се 13. августа, али ће ове године Празник рада, Први мај, бити посвећен обележавању његовог 90. рођендана, три и по месеца раније. Одлуку Радничке централе Кубе подржали су национални синдикати и она је јуче емитована на радију. То је прилика да се изразе признања „вођи историјске револуције и главном команданту Фиделу Кастру Русу”. У сваком радном колективу подсетиће се на његове револуционарне мисли и његову истрајну присну везу са радницима. Пролетери ће на дефилеима са разнобојним заставама и плакатама такође захтевати да се Куби врати „нелегално окупирана територија војне базе Гвантанамо”. Такође ће се захтевати престанак економске и финансијске блокаде коју су САД наметнуле Куби.

Није потребно да се добро познаје кубански комунистички дискурс да би се схватило шта се Вашингтону поручује са Острва, на коме је први пут после 88 година три дана боравио амерички председник. Кад је реч о комунистичким достигнућима и унутрашњем уређењу, ни садашњи шеф државе Раул (84) ни његов старији брат Фидел (89) не желе да учине никакав уступак америчкој администрацији. Обојица очекују од САД да у потпуности укину ембарго без икаквих додатних захтева. Раул Кастро се, упркос свом различитом стилу, потпуно слаже са Фиделом, кога, уосталом, званични медији и даље зову командантом. А командант је недељу дана после Обамине посете оштро осудио његов говор замерајући му што је занемарио кубанска комунистичка достигнућа, пренебрегао злочине које је починио Вашингтон према Куби и концентрисао се на слаткоречивост од које Кубанци умало нису добили инфаркт.

Да ли Кубанци још увек подржавају Фидела и Раула Кастра – или је Барак Обама успео својим шармом и харизмом да их потисне у сенку? Одговор на ово питање је потпуно различит у зависности од тога ко се пита.

Амерички медији позивају се на резултате истраживања које су сами наручили – и по њима у марту прошле године 80 одсто анкетираних Кубанаца имају врло повољну или донекле позитивну слику о америчком председнику. Далеко мање становника (47 одсто) позитивно оцењује Раула Кастра, док је само 44 одсто Кубанаца изразило наклоност према Фиделу. Неки конзервативни кругови у Америци сматрају да се Фидел намерно притајио за време Обамине посете и сачекао да прође недељу дана од његовог одласка, пре него што је осуо тираду на америчког председника. Наводно је хтео да помогне брату како би се односи што више поправили, а потом је и он морао да каже шта стварно мисли. Вашингтон такође сматра да је говор Барака Обаме задивио Кубу. Замерају Хавани што није уживо емитовала и заједничку конференцију за штампу, на којој су амерички новинари питали Раула Кастра око политичких затвореника, а он се није снашао.

Ако је судити по кубанским званичним медијима, многи новинари се слажу са ставом Фидела Кастра. Председник Америке нема право да држи „проповеди о капитализму” а да у обзир не узме шта је све постигла Куба у комунизму. Ту се пре свега истиче здравствено осигурање за све становнике, образовање, култура…

Неочекивано признање о „злочинима Америке према Куби у последњих 50 година” дошло је са америчког сајта „Салон”, који је познат по својим либералним становиштима у вези са америчком политиком.

Под насловом „Фидел Кастро је у праву Америка је чинила злочине на Куби”, аутор текста констатује да је лидер кубанске револуције био одвише благ у свом коментару поводом посете америчког председника. „Салон” у америчке злочине убраја насилну инвазију на Кубу када је страдало више стотина људи, више од 600 покушаја убиства кубанског руководства, „милијарде прикривених операција усмерених на изазивање глади и очаја, како би се свргла власт у Хавани”.

„Од 1959, када су револуционари свргли са власти брутални десничарски режим диктатора Фулгенсија Батисте, који су подржавале САД, Вашингтон је водио политику против Кубе, чије је право име, по било којој релевантној дефиницији, тероризам”, пише „Салон”, цитирајући речи Ноама Чомског који је америчку политику према Куби називао терористичком кампањом и „злочиначким терористичким ратом”.

На сличан начин у званичним кубанским медијима говори се о прошлости, за коју Обама каже да је треба оставити иза себе.

Мање се са обе стране помињу очекивања од Седмог конгреса КПК који почиње за две недеље, на коме ће већина делегата бити испод 60 година. То је знак да генерација револуционара одлази у пензију, што је најавио и Раул Кастро који се повлачи са дужности шефа државе 2018. године. Поједини млађи комунисти тражили су да се конгрес одложи јер се о документима није расправљало на широким кружоцима у бази. То се очигледно неће десити. Али организације дисидената представиле су своју платформу у Мадриду за следеће председничке изборе  2018. године. Они припремају кампању за промену изборних закона на Куби и траже да се за свако место кандидује више кандидата.

До тада, Фиделов рођендан славиће се и за Први мај, иако је рођен тек на крају лета. Уз то, по знацима из Хаване и Вашингтона, на делу је замрзавање отопљавања односа између две земље, док у САД не прођу избори.

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.