ДЕСЕТОГОДИШЊИ АБДУЛ ПУТУЈЕ САМ: Тата ми је рекао бјежи, сине, спасавај се

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: nezavisne.com

Фото: nezavisne.com

Сиријац Абдул Керим Фарис (10) препјешачио је сам, без иједног члана породице, готово 2.500 километара од Дамаска до Београда. Мали Абдул, који је дошао до парка код аутобусне станице у Београду, каже да га је на пут послао отац, као најмлађе мушко дијете у породици, пишу српски медији.

„Тата ми је само рекао: ‘Бјежи, сине, спасавај се’, а он је остао у Дамаску да чува моју браћу и сестре. Казао ми је да идем у Њемачку и да ће ме тамо наћи. Сваку ноћ сањам њега и мајку и чезнем да их опет видим“, започиње своју потресну исповијест овај храбри дјечак који је постао љубимац групе избјеглица која је јуче у 40 аутобуса дошла из Прешева у Београд.

„Свашта сам преживио прије него што сам стигао овдје! Најтеже ми је било прошлог викенда када смо из Македоније покушавали ући у Србију. Полиција нас је гурала и тукла, људи су падали, дјеца су плакала. Никад у животу се нисам уплашио као тада“, прича Абдул Керим којег брине како су његови родитељи, браћа и сестре.

„Бојим се да их не убију бомбе. Тамо у мојој земљи је рат, страшно је, стално се питам да ли ћу их поново видјети. А ако и стигнем у Њемачку, како ће ме они тамо наћи“, пита се овај малишан.

Остале избјеглице су потресени због судбине малог Абдула. Кажу да је најстрашније ноћу, када почне дозивати родитеље.

„Жао нам је овог дјечака. Видимо колико је уплашен и колико му недостаје породица. Сваке ноћи плаче, онда када мисли да га не видимо. Срце да ти пукне кад га чујеш како јеца. Покушавали смо ступити у контакт с његовим родитељима, али нисмо успјели. Ко зна шта је с њима. Када смо били у Грчкој, мали се разболио, бољело га је грло и имао је високу температуру. Баш смо се били препали“, прича Хамад Ахмет из Дамаска.

Дјечак ће заједно с групом мушкараца који брину о њему кренути пут Мађарске, а потом и у Њемачку.

„Издржљив је он, иде с нама као да му је двадесет. Шта ће јадно дијете, нема избора. Шта год да буде, нема избора. Шта год да буде, ми га нећемо оставити. Како буде нама, биће и њему“, рекли су у глас Сиријци који чувају малог Абдула Керима.

Према МУП-овим подацима од почетка године укупно 9.000 дјеце је затражило азил у Србији. Трећина од тог броја су избјеглице без родитељске пратње. Број непријављене дјеце вишеструко је већи.

nezavisne.com

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Negde istih godina starosti: iz gostilne u Pesnici sa Julckom Fras krecemo se uz brdasce prema Dobrenije st. 11. Pita me Julcka o skoli-„SOLI“. U glasu je mome prepoznala radost, ne sluteci, da misli moje behu u zdralovcu kod Solinih kuca radujuci se svanucu dana; a ono, SKOLA gde me Julcka ostavi u dvoristu medju „njemcima“, moga I starijeg uzrasta. Da, „njemcima“ pamteci govor gde reci ne razumedoh prolazecih u slemovima ispod Gnjata I Staretine, istocno I zapadno od Solinih kuca. I danas osecam toplinu Frasovih I Cehlovih kao „bosancek“ 1945-1947.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.