ЧОМСКИ: Седам иронија америчкe политике

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/АП

Фото: Спутњик/АП

Ноам Чомски, амерички лингвиста, филозоф, историчар и политички активиста, познат је по свом критичком ставу према спољној политици САД и савременом капитализму, а нарочито по критици медија коју је изнео у књизи „Производња пристанка: Политичка економија масовних медија“.

Чомски је на свом сајту навео седам, како каже, бриљантних примера ироније америчке политике, пише Н1.

1. Чланци из 2007. о „војном јачању Народне Републике Кине“

Пентагон је потврдио да је Кина ојачала свој потенцијал с 400 нових пројектила, који би могли да носе нуклеарне бојеве главе. Дошло је до расправе како би се утврдило — да ли Кина жели да освоји свет, да ли су можда у питању погрешне бројке или је по среди нешто треће?

Нешто ипак треба објаснити. Колико нуклеарних пројектила поседују САД? Отприлике 10.000. Кина их има 400. То, дакле, доказује да Кинези желе да освоје свет.

Ако се пажљиво чита страна штампа, разлог због којег Кина јача своје одбрамбене снаге није толико позната агресивност Пентагона, већ то што је Америка сваким даном способнија да лоцира и уништи циљеве које жели (чак и оне покретне), и то са све софистициранијом технологијом, где год да се они налазили, наводи Чомски.

Оп пита — ко у овом случају жели да освоји свет? И одговара: „Наравно, Кинези!“

„Јер од онога тренутка када смо ми завладали њиме, они покушавају да га освоје. Принцип: ’ми поседујемо свет‘ је једноставан и може објаснити све расправе о спољној политици САД“.

2. Можемо ли зауставити милитаризацију свемира?

Изгледа да да. И то само зато јер су САД једине које инсистирају на томе. Цео свет се противи, највише зато што је уплашен. САД су већ далеко одмакле у том послу. Иако остале земље и не сањају о апсолутној премоћи и надзору над целим светом и заостају за Америком; без сумње ће реаговати.

Постоје многи међународни уговори који регулишу свемирска истраживања које подржава цео свет, а које САД покушавају да оспоре. Као на пример Уговор о надатмосферским простором (Outer Space Treaty), који забрањује распоређивање оружја у свемиру. Тај уговор су потписале све земље света, па и САД. Још нико није покушао да постави било какву врсту наоружања у простор изнад атмосфере. Сви су поштовали уговор, јер када би га неко прекршио, то би се одмах открило. Усвојен је 1999. на Генералној скупштини УН, са 163 гласа „за“, ниједним „против“ и 2 „суздржана“ — САД и Израел.

3. Глобализацију спроводе моћне владе, посебно она у САД…

… Која је присилила мање народе да потпишу трговинске и друге споразуме, које ће њих дословно угушити, а великим корпорацијама олакшати доминацију над економијом земаља широм света, и то без икаквих обвеза или одговорности према њиховим народима.

4. САД још дају имена војним хеликоптерима према жртвама геноцида

Нико ни не трепне на имена попут Блекхок, Апач или Команч. Замислите каква би реакција била да је Луфтвафе својим војним хеликоптерима додељивао имена попут Gipsy (Ром) или Јеw (Јеврејин). Мислим да би то људи и те како приметили.

5. Ако је нешто добро или лоше за нас, онда је то добро или лоше и за друге

Из те премисе следи да ако је за Кубу, Никарагву, Хаити и дугу листу осталих земаља, погрешно да бомбардују Вашингтон или Њујорк, онда је погрешно и када Вашингтон и Рамсфелд бомбардују Авганистан (под апсурдним изговорима). Све би их требало извести пред међународни суд за ратне злочине…

6. Претпоставимо да је на пример Кина (која има велики проблем с пушењем) изградила војне базе у Колумбији…

… Како би оданде лакше војно деловала и надзирала поља дувана у Кентакију и Северној Каролини с намером да хемијским оружјем уништи америчке засаде који су смртоносни за многобројни кинески народ… (Чомски алудира на рат против дроге који воде САД у Средњој и Јужној Америци.)

7. За САД је највећа брига Иран и његов неупитан утицај у средњој Азији

То је једини разлог због којега су директно помагали Ирак у последњој фази ирачко-иранског рата, а што је имало утицај и на сам исход рата.

Вашингтон је наставио да се активно додворава Садаму Хусеину, све док се уклапао у њихове планове. Љубав између САД и Садама је пукла у августу 1990. Амерички страх од Ирана је утицао на одлуку да се подржи Садамов напад на становништво у јужном Ираку у марту 1991. САД одувек страхују од утицаја Ирана. А то је, према њима, речником који се често користи у последње време у успешним револуцијама — „претња стабилности у региону“.

Истина је нешто сасвим друго: Иран би могао да подстакне процес демократизације, који би подривао диктатуре на које се САД увелико ослањају, а које држе у покорности становништво целог Блиског истока.

rs.sputniknews.com, Н1

Тагови: ,

1 коментар

  1. Olga каже:

    Kada biste vi znali sta je ovaj sve preko jezika prevalio protiv Srba za vreme bombardovanja i otimanja Bosne, Hrvatske i Kosova ! taj nas je optuzivao da smo naci-fasisti koji zele stvoriti veliku Srbiju i koji su porobili vrli albanski zivalj !

    Isti je bio protiv Slobe, Gadafija i svih onih koji su se isprecili americkoj imperiji !

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.