ЧАДАЈЕВ: „ЕУ и НАТО су кокошка са одсеченом главом”

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: ruskrec.ru/ Катарина Лане

Београд је посетила делегација руске Државне думе. Циљ посете је сусрет са државним руководством посвећен билатералној сарадњи. Алексеј Чадајев, саветник председника Државне думе и директор Института за развој парламентаризма, одржао је у Руском дому конференцију са представницима омладинских организација, политиколозима и лидерима друштвених организација. Том приликом је анализирао структуре ЕУ и НАТО-а са гледишта функционисања њихових базних принципа и прогнозирао могуће путеве постојања тих система с обзиром на совјетско и југословенско искуство. „Руска реч” преноси главне тезе његовог излагања.

Искуство као имунитет који штити од будућих грешака

„Ви и ми, тј. Срби и Руси, били смо сведоци распада СССР-а и Југославије – двеју великих интеграционих наднационалних творевина. Кључну улогу у том процесу су одиграле слабе парламентарне структуре које су биле само извшиоци одлука политичког и партијског руководства.

Европска унија и НАТО су такође велике наднационалне творевине које имају исте проблеме које су имали СССР и Југославија. Узрок тих проблема је деградација демократских институција. Парламенти земаља-чланица Европске уније све мање доносе самосталне одлуке и све више добијају готова решења из Брисела. Народ види да њиме управљају они које он није бирао. У кризним временима тај систем почиње да се распада”. Алексеј Чадајев је нагласио да је анализа узрока неизбежних политичких процеса могућа само на основу сличног историјског искуства.
Наличје евроинтеграције

„Колика је данас вероватноћа да ће се Европска унија распасти? Да би се одговорило на то питање треба схватити каква је њена структура и чиме се та структура разликује од СССР-а и Југославије. Совјетски Савез се ујединио око идеје о изградњи заједничке светле комунистичке будућности. Југославија је почивала на идеји словенског културног заједништва. Европска унија се дуго позиционирала као структура која постоји ради економске сарадње од које имају користи све њене чланице. У прво време су заиста имале користи. Број земаља се повећавао, тржиште се ширило, а обим интерног промета робе је растао. Међутим, тада се нешто догодило и нове земље које су се укључивале у тај процес почеле су уместо олакшица да добијају економске проблеме. Балтичке земље су један од најочигледнијих примера. Тамо становништво одумире због гашења производње и укидања радних места. Људи одлазе у друге земље трбухом за крухом. У целој Европи има доста примера када је евроинтеграција донела губитке уместо добитка. Један од тих примера је Мађарска. Када је у Европској унији издата директива за пољопривреднике да сви узгајени краставци морају имати исту дужину, Мађарска је изгубила велики део тржишта на које је раније пласирала пољопривредне производе, јер мађарски корнишони нису одговарали стандарду.

И иначе је формулисање стандарда механизам економске колонизације у оквирима Европске уније. То је проналазак англо-америчке цивилизације. Транснационалне компаније лобирају увођење стандарда и као булдожером руше тржишта у земљама које се укључују у евроинтеграцију, а онда заузимају упражњено место.

Двоструки стандарди као технологија доминације

„Проблем је у појави двоструких стандарда. Они једне стандарде формулишу за себе, а друге за све остале. Ви Срби сте то осетили по питању Косова, а ми Руси у ситуацији са Кримом. Председник Путин је образложио став према Криму позивајући се на косовски преседан, када је насилну измену граница признало преко 100 држава, а међу њима и САД, и када је као кључни моменат промовисан ’жељом већине становника’. Међутим, када се ради о већини становника Крима, онда они на прво место стављају принцип територијалне целовитости Украјине. Они примењују неки стандард само када то њима одговара. Ситуација око Крима им је била повод да Русији објаве ’рат санкцијама’. Крим има огроман културни значај за Русију, као што Косово има за Србију. На Криму је рођено наше православље, ту су наши преци проливали крв. Међутим, ти аргументи се не узимају у обзир, јер нису у складу са прокламованим стандардима.

„Лоши момци” су институционални модел

„Узгред, конфликти у Европи и Америци се такође решавају по стандардној схеми. Једна страна се прогласи одговорном за све што је лоше, а затим се спроводи интеграција по принципу уједињавања против заједничке опасности. Никога не занима чињеница да у конфликту увек обе стране нешто крше. Никоме не одговара да „лоши момци” пређу на страну „добра”. Тако се учвршћују савези који су већ почели да се распадају. Такви „лоши момци” су својевремено били лидери Српске Крајине, Милошевић, Гадафи и Асад, а сада је у свим ситуацијама то Владимир Путин.

„Руска политичка опасност” као инструмент увлачења у НАТО

„Оно што се сада дешава у Црној Гори и Македонији упечатљив је пример коришћења ’опасности од Русије’ за увлачење ових земаља у НАТО. Војна опасност не постоји захваљујући географским факторима, па је зато била потребна политичка опасност. Легенде о државним превратима и хакерима потребне су да би се поједноставила процедура доношења одлуке о уласку у НАТО. Узгред, НАТО није само војна, него и економска алијанса. Њено ширење је заузимање нових тржишта наоружања. Земље НАТО-а могу да купују наоружање само од земаља НАТО-а. То је обавезан услов придруживања, што подразумева монопол на великом тржишту. Са друге стране, чланице не плаћају оружје онолико колико је у почетку прописано, и тиме је изазван Трампов демарш на недавном самиту НАТО-а. Престаје да функционише базни механизам на коме је систем заснован. Због тога постоји вероватноћа да ће се НАТО распасти. Исто важи и за Европску унију после Брегзита. Засада је то само велика вероватноћа, али она је ипак присутна. Узгред, ни код нас пре тридесет година нико није претпостављао да ће се СССР и Југославија тако брзо распасти.

Зашто НАТО не прима Украјину у своје редове?

„Путин је препричао свој разговор са Клинтоном. Када га је питао како би било да Русија уђе у НАТО сви су се успаничили. А зашто нико не жели да Украјина буде чланица НАТО-а? У овом тренутку не постоји земља лојалнија проатлантским вредностима! Зато што Русија и Украјина имају огромну војну индустрију, која се може поредити са америчком. Никоме не треба таква конкуренција на том тржишту. Према томе, Украјина неће моћи да уђе у НАТО све док у њој не буде срушена последња фабрика оружја. Тада ће се тамо отворити ново велико тржиште и тада ће алијанса са огромним задовољством примити Украјину у своје редове.

„Када кокошки одсеку главу, она још неко време може да се креће”

„Почетак 1980-их је у СССР-у и Југославији био период када је кокошки већ била одсечена глава, али је она још мрдала. Базна структура на којој се заснивала интеграција већ је ишчезла, али су механизми по инерцији још увек функционисали. Европска унија и НАТО су сада у истом таквом стању. Базни принципи су већ мртви, али нешто још увек мрда. Неки подносе молбу за пријем у нади да ће процес евроинтеграције кренути у потребном смеру, али већ сада се треба запитати како ће свет изгледати после Европске уније и после НАТО-а”.

Алексеј Чадајев је нагласио да се исто тако треба запитати шта учинити како ниједан велики пројекат не би изазвао слабљење демократских институција. Законе треба да пишу они за које је народ гласао, сматра саветник председника Државне думе, с обзиром да посланици сносе одговорност за земљу исто као генерали. Неопходно је развијати и јачати међупарламентарну сарадњу, јер управо она може донети решење проблема.

Србија и њен пут у ЕУ

„Ја мислим да Србија сада не може себи приуштити задовољство да самостално крене неким другим путем. Нажалост, то је тако. Чак ни Русија и Кина не могу имати неку засебну будућност, а камоли Србија. Алтернатива није у томе да се Србија сада окрене на неку другу страну. Са друге стране, пут који сада делује као да је једини и најочигледнији колико сутра може једноставно престати да постоји. Али свет ће свакако бити глобалнији и компактнији него што је сада. Пројекти интеграције засновани на застарелим принципима ће одумрети, а ЕУ је данас такав пројекат. Из Београда се то можда у овом тренутку и не види баш добро. Ја сам пажљиво слушао шта је говорио Ивица Дачић на петербуршком форуму: Србија иде у ЕУ, али она жели да сачува добре односе са Русијом, јер је то етичко питање. Међутим, тамо је говорио и нови председник Молдавије Игор Додон, чија земља је током последњих година усрдно тежила да уђе у ЕУ. Он је поставио питање: ’Зашто бисмо ми журили на воз коме се већ откачињу вагони?’ Исто то су рекли и Турци, а Турска је више од свих била заинтересована за улазак у ЕУ. Садашња Турска већ то више не жели. Можда ће се и контекст око Србије променити, и то веома брзо.
Србија и војна неутралност

„На форуму у Петербургу је био и аустријски канцелар. Аустрија није постала чланица ниједног војног блока. Они су успели да сачувају своју неутралност иако је НАТО свуда око њих. Можда не би било лоше питати њих како им то још увек полази за руком. То свакако није ситуација за коју не постоји алтернатива. У случају Србије ствар се компликује тиме што ће они то везати за решење косовског питања. Они не припремају Србију за улазак у НАТО, него за уступке у погледу Косова. Циљ је да се Срби помире са губитком Косова. Није случајно на површину испливала тема Велике Албаније. Што се у већој мери Србија интегрише у европске структуре, више ће бити полуга за вршење утицаја на њу – у томе је проблем. Запад је раније говорио да политика не треба да омета економију. Сада они више и не помињу ту своју тврдњу. Ја не искључујем могућност да они примене економске полуге како би ’прогурали’ политичку одлуку. Очигледан пример такве одлуке је ’рат санкција’ који су они објавили Русији због Крима.

ruskarec.ru

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.