БРИТАНИЈА ГЛАСА: Меј или Корбин

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Отворена биралишта у Британији, уз јаке мјере безбједности. Ванредни парламентарни избори одржавају се у сијенци два терористичка напада.

Исход гласања ће одредити ко ће обликовати будућност Уједињеног Краљевства након иступања из Европске уније. Британци ће се, од 07:00 до 22:00 сата, опредијељивати између 3.303 кандидата у 650 изборних округа широм земље, колико има мјеста у Доњем дому парламента.

То значи да је за апсолутну већину потребно 326 посланика, преноси АФП. Право гласа имају пунољетни Британци, затим држављани Републике Ирске и земаља Комонвелта, као и Британци и Ирци из Сјеверне Ирске који живе у иностранству, а који су регистровани на бирачком списку у Британији у посљедњих 15 година.

У трци су главне странке – Конзервативна странка десног центра, на челу са премијерком Терезом Меј и љевичарска Лабуристичка партија коју предводи Џереми Корбин. За њима слиједе Либерално-демократска странка лијевог центра, затим популистичка и евроскептична Странка за независност Уједињеног краљевства, и љевичарски оријентисана Зелена странка.

На претходним општим изборима 2015. године, мјеста у парламенту освојиле су и Шкотска национална партија (на левом крилу), Велшка националистичка партија Плаид Камри и четири странке из Сјеверне Ирске.

Анкете наговјештавају да су конзервативци на путу ка побједи, али да би и лабуристи могли да формирају владу уз подршку мањих љевичарских партија. Британце највише занима како ће нова гарнитура на власти рјешавати питања Брегзита, тероризма, националне здравствене службе, имиграције и економије.

Уочи гласања, истраживања јавног мњења показују, заправо, да би трка могла бити знатно „тјешња“ него што је предвиђано када је Меј расписала изборе прије шест недјеља, али и наговјештавају да њена позиција премијерке – остаје сигурна.

Док према неким најновијим анкетама владајућа партија предњачи у односу на лабуристе за само један процентни поен, неке пак предвиђају да конзервативци чак уопште неће освојити већину, што би значило да би им била потребна подршка још једне странке да би владали. Међутим, питање је колико се резултатима анкета може вјеровати, с обзиром на то да су на претходним изборима одржаним прије само двије године, прогнозе института за истраживање јавног мњења биле прилично погрешне, што је био случај и годину дана касније, приликом референдума о Брегзиту.

Многи сматрају да Меј има двије главне предности – шансу да обезбиједи „снажно и стабилно лидерство за Брегзит“ и чињеницу да њеног ривала, лидера лабуриста Џеремија Корбија, многи гласачи виде као слабог и неспособног. Конзервативна премијерка, која је дошла на власт без избора прошле године, након што је њен претходник Дејвид Камерон поднио оставку, изненадно је у априлу расписала изборе три године прије рока, и то послије само годину дана на челу британске Владе.

Меј, која је имала „танку“ радну већину од само 17 посланика у тренутку када је претходни сазив парламента распуштен, расписала је изборе у настојању да оснажи своју позицију на прагу преговора о Брегзиту. Иначе, по британском изборном систему, кандидат са највећим бројем гласова у сваком изборном округу постаје посланик.Овакав систем отежава мањим странкама да повећају своје учесчхе у парламенту, али мање партије чија је подршка сконцентрисана у кључним изборним окрузима – као што је Шкотска националистичка странка – могле би добро да прођу, наводи АФП. Иако је фокус на партијским лидерима, гласачи не бирају директно премијера, већ само локалне посланике. Нови сазив парламента бира се на максимално пет година, што значи да ће наредни избори морати да буду одржани најкасније до јуна 2022. године.

Од гласања Британаца зависиће ко ће преговарати о изласку Британије из ЕУ у наредне двије године, али и о снази мандата који ће влада имати у парламенту у наредних пет година. Уз то, нови британски лидер мораће да се ухвати у коштац с посљедицама терористичког напада у средишту лондонског ноћног живота у суботу увече, што је био трећи исламистички напад у тој земљи за мање од три мјесеца. Пребројавање гласова почеће одмах након што се биралишта затворе и до 9. јуна ујутро биће јасно ко је побиједио. Краљица Елизабета Друга ће потом, што је прије могуће, затражити од лидера партије која има највише изгледа за обезбјеђивање већине у Доњем дому парламента, да постане премијер и формира нову администрацију.

Парламент ће се 13. јуна састати да изабере свог новог предсједника, а тада ће и посланици положити заклетву. Краљица ће 19. јуна званично прогласити почетак рада новог парламента, када ће прочитати програм своје владе за предстојећу парламентарну годину. У седмици која почиње 19. јуна, почеће и преговори о Брегзиту.

РТРС, Независне

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.