БРИСЕЛ НЕЗАИНТЕРЕСОВАН: Са Русима у Прибалтику као са Србима у Вуковару

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/АП

Фото: Спутњик/АП

Укидање званичних натписа на ћирилици у Вуковару није једини пример кршења мањинских права у ЕУ уз ћутање званичног Брисела. Институције ЕУ нису незаинтересоване само за права Срба у Хрватској. Слично је и са правима руске мањине у Прибалтику.

Једна од највећих замерки Владимиру Путину која долази са Запада јесте брига за права руске националне мањине у државама бившег СССР. Западњачки аналитичари полазе од претпоставке да се национална права свих мањина на територији ЕУ поштују, те да нема места за било какве замерке на ту тему.

Међутим, када се ради о Србима у Хрватској или Русима у Прибалтику, Брисел показује незаинтересованост, каже аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

„Једина асоцијација која пада на памет када је реч о положају Срба у Хрватској јесте положај Руса у балтичким републикама. Индикативно је то што је реч о републикама које су чланице ЕУ. Положај руске мањине се није ни за педаљ поправио након уласка тих земаља у ЕУ. То најбоље показује лицемерје бриселских институција“, каже Вукадиновић.

Центар „Китеж“ се бави заштитом руског језика и руске мањине у Естонији. Активиста овог центра Мстислав Русаков каже да са једне стране делује као да руска мањина има више права откако је Естонија приступила ЕУ, с обзиром на антидискриминаторне законе које све државе-чланице морају да поштују.

„Проблем је што се сви закони само формално спроводе. Односно, закони се мењају на боље, али однос према људима остаје исти. Са друге стране, постоји и психолошки аспект. До ступања у ЕУ, на пример, постојала је могућност да се појединац у естонским судовима позове на међународне конвенције. После приступања, естонске судије мисле да је самим тим Естонија постала развијена држава и да могу да раде шта год пожеле, па тако естонске судије не обраћају пажњу на међународне конвенције. Укратко, од ступања у ЕУ, живот руске мањине у Естонији није се побољшао“, каже Русаков.

ЕУ обраћа пажњу на кршење права руске мањине у Естонији тако што прописује одређене примедбе, препоруке, које Естонија не спроводи, тврди Русаков.

„На пример, ЕУ предлаже Естонији да ширење међунационалне мржње правно окарактерише као злочин и да особу која се тиме бави, последично кривично гони. По кривичном закону Естоније, тако нешто сада не постоји. Недавно смо имали скандал поводом младића који је носио мајицу „Црнце у пећи“. Тако нешто се у Естонији не сматра злочином, већ самоостварењем, правом на сопствени став…“, каже Русаков и додаје да руска национална мањина нема проблема са употребом свог националног писма јер постоје медији на руском.

Проблем лежи у другој ствари, а то је цензура.

„Проблем је што ове медије контролише влада и тиме утиче на ставове и мишљење руске мањине. Дакле, имамо проблем са садржајем и са цензуром. Недавно смо имали случај када су новинарку, која је имала свој став, једноставно отпустили — и готово“, каже Русаков.

Образац је исти, само је поднебље друго, чини се. ЕУ формално испуњава све стандарде, доноси законе, прописе препоруке… Али очигледан проблем јесте што се документи који штите права мањина у појединим државама не поштују.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.