БОНЕР: Почео економски смак свијета

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Економски смак света је већ почео и инвеститори нису у стању да му се одупру, тврди Бил Бонер из „Бонер и партнерса“ у ауторском тексту који је објавио „Бизнис инсајдер“.

Бонер као разлог за то наводи раст кредитирања и задуживања деценијама уназад у САД, позајмљивања и трошења новца који није зарађен, а које је уводило цијели свијет у „лудачку трку“ која је, оцјењује, при крају.

„Након великог страха у августу, инвеститори су се вратили свом опуштеном лудилу. Закључили су да не треба ни о чему бринути. Можда су у праву. Никада се не зна, али наша процјена је да је смак свијета већ почео… и они нису у стању да му се одупру“, овако почиње ауторски Бонеров текст, чије је дијелове пренео „Блиц“.

Бонер наводи да се од краја Другог свјетског рата, кредитирање ширило по САД и додаје да је то, на почетку, било здраво ширење.
Младе породице из средње класе су узимале кредите под хипотеком и правиле рачуне на платним картицама, попут „Дајнерс клаба“ и „Американ експреса“.
Онда су, крајем 50-их година прошлог вијека, стигле прве кредитне картице. То је пратило повећање броја потрошачких кредита.
„До 70-их година све је било у реду пошто су и плате расле. Уз толико нових технологија које су се појављивале, људи су вјеровали да ће плате само наставити да расту. Дуг није био проблем – нити за нацију нити за домаћинства. Могли смо да га ‘прерастемо“, истиче Бонер.

Према његовим ријечима, чудни, иако и даље не у потпуности схваћени, нови тренд започео је 70-их година – након што је урачуната инфлација, приходи већине Американаца драстично су опали.
„Деценију за деценијом, тренд пада бруто домаћег производа био је низак. У највећем дијелу САД, БДП по главни становника достигао је врхунац 70-их или 80-их година“, додаје Бонер.
Он упозорава да је невјероватно да просјечни запослени Американац данас зарађује мање него што је зарађивао прије пола вијека – опет рачунајући промјене у инфлацији потрошачких цијена.
„То није исто као када бисмо рекли да особа са добрим послом зарађује мање данас него 60-их година. Према Статистичком бироу САД, просјечна зарада с урачунатом инфлацијом код Американаца који спадају пет одсто оних који највише зарађују сада је већа за више од 75 одсто у односу на 1967. Жене такође више зарађују“, наводи се у Бонеровом тексту.

Међутим, добри послови су постали ријетки. Подаци о проценту запослених или оних који траже посао у односу на људе у радном добу, пали су на најнижи ниво од 1977.

„Иако је привредни раст опао заједно са зарадама већине људи, дуг – који је друго лице кредитирања, наставља да расте… Питате се зашто би кредитори наставили да позајмљују новац људима који нису у стању да отплате дуг? Одговор: Игра је намјештена“, тврди Бонер.

Бонерова опаска је, послије историјског прегледа финансијских потеза америчких власти,  да не може много људи да одоли зову новца.

„Американци су доказали да у томе нису бољи од осталих. Падајуће каматне стопе и папирнати долар дали су им прилику да осиромаше себе трошећи новац који нису зарадили.
Искористили су шансу која им је понуђена. Позамљивали су и трошили… и уводили цијели свијет у лудачку трку. Али, сада је представа готова“, закључио је Бонер.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.