АМЕРИКА ЗА ЊЕГА НЕМА ЛЕК: Неухватљиви генерал — архитекта Блиског истока

ИСКРА на Фејсбуку

(Касем Сулејмани) Фото: Спутњик, AP Photo/ UNCREDITED

Касем Сулејмани, ирански генерал, вођа елитног одреда „Кудс“ („Јерусалим“), Чувара исламске револуције, за неке „Мрачни витез“ а за друге „чувар Блиског истока“, данас се сматра најмоћнијим човеком тог региона.

Већ смо навикли да се име легендарног иранског генерала Касема Сулејманија појављује у преломним тренуцима на Блиском истоку. Последњих месеци центар дешавања је Ирачки Курдистан. Киркук, друга по значају ирачка провинција богата нафтом, за коју се боре и Курди и званични Багдад, практично се без борбе предао Ираку. Шта је то могло да натера Ербил (престоницу Ирачког Курдистана) да месец дана након референдума о независности преда најслађи део колача, и то практично без испаљеног метка? Можда је боље питање ─ ко је толико моћан да то нареди?

Ирак — друга кућа

Генерал Касем Сулејмани се први пут истакао за време иранско-ирачког рата, у ком је активно учествовао. Западни медији пишу да је тада заволео рат и да је након тога више времена проводио у иностранству, него код куће. Ирак је за њега, такорећи, друга кућа.

Након америчке инвазије на Ирак, Сулејмани је почео да ствара „осу отпора“ Вашингтону и његовим савезницима, не само у Ираку већ у читавом региону. Након обарања режима Садама Хусеина 2003. године, Сулејмани је узео активно учешће у јачању шиитске већине у тој земљи и ширењу утицаја Ирана у Ираку. Многи од највиших званичника те земље су дошли на своје функције његовим избором. Када је изабрана ирачка влада на челу са Нуријем ел Маликијем 2010. године, медији су писали да је управо Сулејмани имао одлучују улогу у њеном састављању, не САД.

Ускоро је „запаљена“ Сирија, а затим је наступио блицкриг ДАЕШ-а по Ираку. Милитанти су одмах заузели Мосул, Тикрит и низ других градова. Мислило се да је близу и пад Багдада. Сулејмани је одмах кренуо у Багдад и преузео његову одбрану, пославши специјалце и у одбрану курдистанске престонице Ербила. Зауставивши офанзиву на ирачке градове, Сулејмани је морао да жури у помоћ Дамаску.

И сада, у тренутку када Ираку прети потпуни распад, Сулејмани преузима ствар у своје руке. Он одлази у Ирачки Курдистан да преговара. Како јављају медији, ирански генерал се састао са породицом Талабани, која руководи Патриотским савезом Курдистана, другом најмоћнијом силом у ирачкој аутономији. Веза ове курдске партије и Ирана траје деценијама. Управо је Техеран, када је Садам Хусеин почео прогон Курда, прихватио милионе избеглица, помагао им и наоружавао их. Такве ствари се не заборављају. А Касем Сулејмани је дошао да их подсети коме дугу за можда и свој опстанак. Иран је подржавао Курде док су се борили против Садама Хусеина, али се противи независности Курдистана. Генерал је решио проблем без испаљеног метка — Курди су се сами повукли из свих стратешких објеката у Киркуку и препустили их ирачкој војсци.

Спас у последњи час

Када је почео грађански рат у Сирији, председник Башар ел Асад није имао баш много пријатеља у региону. Једино су му се у невољи нашли Иран и либански покрет Хезболах. Сам против свих, са великим верским поделама у земљи, он није могао дуго да се одржи. Добро организовани одреди терориста ДАЕШ-а претили су потпуно да омету званични Дамаск. Сви су мислили да је крај већ известан.

Међутим, тада ирански генерал савија карту Сирије и одлази у Москву. На састанку са високим руководством Русије (медији су јављали да је присутан био и председник Владимир Путин, што је Кремљ негирао) Сулејмани је развио карту и брзо, јасно и прецизно објаснио тешку ситуацију сиријске владе, али и нагласио да још увек има наде. Два месеца касније, руске Ваздушно-космичке снаге су већ почеле операцију против терориста у Сирији, док су ирански саветници преузели на себе реорганизацију сиријских копнених снага. Претпоставља се да он у Дамаску има утврђени командни центар одакле координира операције сиријских снага, одреда шиитске самоодбране и либанског Хезболаха. Две године након почетка операције и скоро извесног пораза терориста у Сирији, испоставља се да је ирански генерал био далековид.

Потрага за руским пилотом

Ирански генерал се посебно прославио када је стао на чело операције спасавања пилота руског бомбардера Константина Муратхина ког је у новембру 2015. године оборио турски ловац Ф-16 на турско-сиријској граници.

Русија је послала неколико хеликоптера за спасавање пилота, али дочекала их је ватра припадника Слободне сиријске армије из најсавременијих врста оружја. То их је омело да изврше задатак.

Како је Спутњику саопштио високи чиновник сиријске војске, тада је Сулејмани предложио руском војнополитичком руководству да он лично предводи спасилачку операцију. Добивши зелено светло од руског руководства, Сулејмани је одмах направио план операције у којој је учествовало 8 припадника Хезболаха и 18 сиријских специјалаца, обучених у Ирану.

Ваздушну и радиоелектронску заштиту је требало да обезбеди руска војска. Након што су руски авиони и хеликоптери прочешљали околину и уништили командни центар туркменских милитаната, група командоса под руководством Сулејманија пробила је линију фронта, користећи податке руских сателита и пронашла пилота Муратхина. Током операције је убијен велики број милитаната који су били добро наоружани. Акција спасавања на крају је успешно завршена, а руски пилот је пребачен у руску војну базу у Латакији у Сирији.

Главни јунак у земљи и на филму

Генерал је прави јунак нашег доба у Ирану. Он је веома повучен, никад не даје интервјуе ни домаћим ни страним медијима и до рата у Сирији његово име се уопште није могло чути у јавности.

Међутим, западне службе су одлично знале ко је он. Многи неуспешни пројекти Запада у региону се директно или индиректно везују за његово име. Америка му је увела санкције, док су многе обавештајне службе из целог света спремне да плате милионе долара само за информацију где се тачно налази у неком тренутку.

Касем Сулејмани је и јунак анимираног филма „Битка за Персијски залив 2“ у којем се приказује оружани сукоб иранске Револуционарне гарде и америчке Морнарице.

„Пали!“, командује ракетним системима легендарни генерал, и амерички носачи авиона и разарачи који су спремни да нападну Иран с југа један за другим завршавају на дну Персијског залива.

„Сви они одлазе под воду и филм се завршава тиме што се бродови претварају у мирне акваријуме за рибице на дну мора“, каже режисер филма Фархад Азим у интервјуу за Спутњик.

Он се нада да „филм може да убеди Трампа да ће се амерички војници суочити са ужасним последицама у случају напада на Иран“.

„Главни јунак анимираног филма је Хаџи Касем Сулејмани. То је нека врста алегорије лика реалног јунака нашег времена генерала Сулејманија. Међутим, тврдње да је главни јунак цртаног филма управо лик главног команданта специјалне јединице Корпуса чувара исламске револуције је погрешно. Осим што он у себи носи невероватну харизматичност коју поседује и прави Сулејмани“, каже Азим и додаје: „Сам генерал је прави лидер, авангарда борбе против екстремиста којима руководи Запад. Управо зато смо се трудили да покажемо широкој народној маси ту власт, снагу, моћ и несаломивост духа Ирана и његових генерала пред лицем непријатеља“.

Да, за некога је херој, за некога љути непријатељ, али сви се слажу у једном — генерал Касем Сулејмани је опасна фигура на шаховској табли Блиског истока коју не треба потцењивати.

rs.sputniknews.com, Милена Цмиљанић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.