АЛИЈАНСА ОДЛУЧУЈЕ 1. И 2. ДЕЦЕМБРА: Чланство у НАТО-у могло би да запали Црну Гору

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

О пријему Црне Горе у чланство Северноатлантског савеза одлучиваће се на седници Министарства иностраних послова земаља Алијансе 1. и 2. децембра. Из НАТО-а стижу поруке да је обезбеђен консензус, што је донекле потврдио и црногорски председник Филип Вујановић, после сусрета са подпредседником САД Џозефом Бајденом на Самиту Брдо-Бриони у Загребу.

Вујановић је рекао да је Бајден, у име Сједињених Држава, пренео снажну подршку Црној Гори за чланство у НАТО-у.

Црногорска опозиција, међутим, верује да би чланство у Алијанси била историјска грешка црногорске Владе.

Андрија Мандић, председник Нове српске демократије, за Спутњик каже да би улазак Црне Горе у Северноатлантски савез била епохална и катастрофална грешка Владе, која би ту земљу сврстала на погрешну страну.

„Овом реализацијом политике Владе Црне Горе и подршком њихових савезника, Црна Гора ће бити сврстана као војни савезник на страну Турске, у сукобу на Блиском истоку, док се на другој страни налази Русија, наша савезница. Русија је држава која је и створила Црну Гору пре 300 година и захваљујући чијој помоћи је ова земља егзистирала као држава, у финансијском и сваком другом смислу“, каже Мандић.

Захлађење односа с Русијом

Александар Карасјов, научни сарадник на Институту за славистику руске Академије наука, за Спутњик каже да Русија није „фасцинирана“ проширењем НАТО-а, али да је учлањење у тај савез суверена одлука сваке земље, па и Црне Горе.

„Тежња ка чланству у НАТО сама по себи није разлог да се уводе санкције или тако нешто. Друга ствар је што Црна Гора није јединствена по питању евроатлантских интеграција. Политичка елита је за учлањивање у НАТО зато што то је први корак ка ступању у ЕУ, док су обични грађани углавном против. Треба такође имати у виду да позив НАТО-а не значи да ће Црна Гора сто посто постати чланица тог савеза: политичка ситуација би могла да се промени, јер у земљи постоји и релативно јака опозиција која се противи учлањењу у НАТО“, каже Карасјов.

Ипак, додаје наш саговорник, уколико Црна Гора ипак постане чланица НАТО-а, то ће довести до одређеног захлађивања односа између званичне Русије и Црне Горе. С друге стране, на односе двају народа неће утицати, сматра Карасјов, јер већина црногорског становништва гаји симпатије према Русији.

Црна Гора није потребна Алијанси

Политиколог Владимир Трапара са Института за међународну политику и привреду сматра да би пријем Црне Горе у НАТО за ту земљу значио удаљавање од Србије и српског идентитета.

„То је био кључни мотив Ђукановићевог режима за улазак Црне Горе у НАТО — осећај угрожености од Србије, не само у безбедносном, већ и у идентитетском смислу“, каже Трапара за Спутњик.

Према његовом мишљењу, са гледишта скромног војног потенцијала Црне Горе, та земља није потребна Алијанси.

„Међутим, оно што је Американцима важно јесте да доврше свој ’балкански дизајн‘, који је остао недовршен у току 90-их година, и подрже постојање и стабилност што више ’вештачких држава‘. То су земље које нису националне у правом смислу те речи, које су мултиетничке и које се заснивају на такозваној ’изградњи нације‘. Ако имамо у виду да су Црногорци као нација у својој земљи мањина, Црна Гора се уклапа у дефиницију такве ’вештачке државе‘, па самим тим САД има интереса да је прими у НАТО и приведе крају своју идеју ’балканског дизајна‘“, објашњава Трапара.

Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију којом се подржава улазак државе у НАТО. Она међутим не прецизира да ли ће коначна одлука бити донесена на референдуму, што тражи већи део опозиције, или ће се о томе још једном, у завршници процеса придруживања Алијанси, изјаснити парламент.

Позив на протесте ако не буде референдума

Лидер Нове српске демократије Андрија Мандић верује да би било природно да о тако важном питању одлучује народ.

„С обзиром на то да Влада у Подгорици зна да је већина народа против интеграција у НАТО, они ће сигурно покушати неки превртљив начин, рецимо гласањем у парламенту, да Црну Гору сместе тамо где јој није место“, каже Мандић.

Према његовом мишљењу, уколико би званична Подгорица одлучила да се о овом питању одлучује у Скупштини, а не на референдуму, наишли би на велики отпор грађана Црне Горе.

„У таквом сценарију, Нова српска демократија и странке које се противе чланству у НАТО организоваће велике протесте, како би се супротставили намери црногорске Владе да, супротно вољи већине и без референдума, покушају да Црну Гору угурају у тај војни савез“, поручује Мандић.

И политиколог Владимир Трапара верује да би избегавање црногорских власти да се о чланству у НАТО-у одлучује демократским путем, на референдуму, изазвао бунт народа.

„Такав потез могао би бити иницијална каписла за још веће протесте од оних које смо до сада видели, а који би могли запалити Црну Гору“, закључује Трапара за Спутњик.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.