50 СЕ ВРАТИЛО У БОСНУ: Око 150 држављана БиХ се бори под заставом Исламске државе

Фото: Политика

Фото: Политика

Пре десетак година многи су у БиХ с резервом или подозрењем узимали упозорења о веома опасним размерама до којих може довести ширење радикалне исламске идеологије. Данас је, међутим, након серије таквих напада, тешко наћи икога ко ће негирати озбиљну терористичку опасност од екстремиста смештених по вехабијским упориштима широм Федерације БиХ, попут Горње Маоче, Језера, Дубнице, Бочиње или села Ошве поред Маглаја.

У нападу на полицијску станицу у Бугојну 2010. погинуо је полицајац Тарик Љубушкић. Годину дана касније Мевлид Јашаревић рањен је након што је пуцао на амбасаду САД у Сарајеву и при томе ранио једног полицајца, а у априлу ове године Нердин Ибрић је, узвикујући „Алаху-екбер”, извео терористички напад на полицијску станицу у Зворнику у коме је и сам страдао.

После напада у Бугојну, директор ОБА Алмир Џуво изјавио је да у БиХ вреба опасност од око 3.000 потенцијалних терориста, што посебно забрињава ако се зна да исламистички портали све чешће преносе поруке ратника из Сирије у којима прете и отворено позивају на крваве обрачуне на Балкану.

Тренутне процене су да се око 150 држављана БиХ бори под заставом Исламске државе, а да се око 50 њих вратило у БиХ и да представљају реалну опасност за безбедност.

Гордон Бардош, амерички стручњак за Балкан, један је од оних који упозорава на то да је још у мају 2007. наишао на непобитне доказе о упадима екстремиста у овај регион и да они планирају да отворе балкански фронт у свом глобалном џихаду. Позива се на упозорења израелских званичника, који су у јануару 2010. упозорили да је балкански регион следећа дестинација глобалног џихада за стварање инфраструктуре и регрутацију.

Он је навео и то да се настајање и раст милитантног исламизма на Балкану могу пратити кроз живот и рад покојног председника БиХ Алије Изетбеговића, који у свом делу „Исламска декларација” аргументује да „нема мира ни коегзистенције између исламске вере и неисламских друштвено-политичких институција”. Бардош истиче да је за овај феномен важан елемент обилата новчана подршка тврдокорних исламиста, који финансирају извоз екстремних ставова у друге делове света.

По неким проценама, само су Саудијци аконто финансирања „исламских активности” у БиХ од 1992. до 1998. потрошили милијарду долара. Милитантни исламисти, наводи Бардош, подржавају напоре радикалних исламиста у југоисточној Европи и кроз мрежу невладиних организација.

Америчка ЦИА проценила је да једна трећина невладиних организација из БиХ које раде у свету има терористичке везе или запошљава особе с терористичким везама.

Бивши потпредседник Федерације БиХ Мирсад Кебо сматра да садашња структура највеће бошњачке странке, СДА, нема снаге за борбу против радикализма, јер је, како је рекао, део њих уплетен у довођење радикалних исламиста у БиХ. Кебо је почетком ове године Тужилаштву БиХ доставио десетак хиљада докумената у којима је неке бивше и актуелне званичнике у Сарајеву довео у везу са пристизањем муџахедина у БиХ и злочинима које је одред „Муџахид” –  први Ал Каидин одред у Европи – починио над Србима. Иако је Кебина пријава брзо одбачена, експерти и медији брујали су о томе да је БиХ расадник терориста и указивали да је тешко наћи неки терористички напаа у свету који не би имао директне или индиректне корене у БиХ.

Амерички дипломата Ричард Холбрук је 2008. оценио како би, да није било Дејтонског споразума, терористички напад 11. септембра вероватно био испланиран у БиХ, а не у Авганистану. Такође, за учеснике напада 11. септембра постоје извештаји да је свако од њих имао своје везе са БиХ, па је тако, на пример, Мајкл Ледин истраживач на Институту за предузетништво Америке известио да је Мохамед Ата, оперативни вођа напада 11. септембра, прошао обуку у камповима за терористе у БиХ, а да је Саид Бајаји – још једна кључна фигура – и сам прошао кроз БиХ. После напада на САД 11. септембра 2001. високи представник у БиХ Волфганг Петрич написао је да „нема доказа да је БиХ била база Ал Каиде”, а његов садашњи колега Валентин Инцко оценио је да вехабије из БиХ „не представљају опасност за Европу”. Један од утицајнијих америчких експерата за терористе у БиХ Еван Колман, међутим, упозорио је да они који негирају активности терориста на Балкану „или лажу или немају појма о чему говоре”.

Политика, Младен Кременовић

Тагови: , ,

?>