11 КАНДИДАТА: Французи бирају председника
Фото: Спутњик/Ројтерс
У Француској се одржава први круг најнепредвидљивијих председничких избора после више година, на којем учествује 11 кандидата. Избори се одржавају у време ванредног стања у тој земљи и у сенци недавног напада. Биралишта су отворена у осам сати, а први прелиминарни резултати се очекују 12 сати касније.
Овације присталица председничких кандидата, 72 сата пред изборе у Француској, смениле су полицијске сирене. Још један терористички напад. Безбедност појачана са 50.000 полицијаца, несумњиво појачава предност десничара – Франсоа Фијона, Марин ле Пен највише. Али не пресудно, процењују аналитичари.
“Левица не заостаје много када је безбедност у питању, за време Оланда је уведено ванредно стање које траје више од годину дана, тако да ће десница делимично профитирати, али ни левица неће много изгубити”, сматра уредник српског издања “Le Monde Diplomatique” Ивица Младеновић.
Са 11 председничких кандидата укупно – од крајње левице до крајње деснице – између којих бира 47 милиона регистрованих гласача, француски избори представљају важан тест и за Европску унију и за популистичке лидере који прижељукују њен распад.
У првом кругу избора, четири кандидата имају изгледа да уђу у други, одлучујући и обавезни круг, који ће уследити две недеље касније, а у којем ће на мегдан изаћи два кандидата са најбољим резултатима из првог круга.
Фаворит је ипак новајлија. Из центра политичког спектра, али не и кандидат политичке партије, већ покрета – Емануел Макрон. У водећем двојцу традиционално кандидаткиња Националног фронта. У завршници кампање, сустиже их изненађење с лева – Жан Лик Меланшон. Аналитичари не искључују да Французи у другом кругу бирају између екстремне деснице и крајње левице.
“Можда би и то могло да се деси, али мислим да ће управо овај атентат на Јелисејским пољима определити многе Французе за Макрона, јер он има и јаку социјалну компоненту, то је чудна мешавина социјалне државе у некој врсти либералног капитализма”, указује Радомир Диклић, некадашњи амбасадор у Француској.
Макрон (39), бивши банкар који је после две године напустио место министра економије прошлог августа да би основао сопствени независни покрет под називом “У марш!”, потукао би Ле Пенову или било код другог кандидата у другом кругу, показују резултати најновије анкете коју је спровео амерички институт “Харис интерактив”, док се с тим предвиђањима подударају и прогнозе других анкета.
Због Макроновог релативног недостатка искуства у државном управљању неки гласачи се питају смеју ли да му, опредељујујући се за њега, у руке дају француски нуклеарни арсенал, стално место Француске у Савету безбедности УН, њену борбу против исламског екстремизма и улогу клучног играча у међународним кризама.
Макрон себе представља као “непријатеља национализма” и кандидата “отворене Француске која има своје интересе – безбедносне, економске и социјалне, које жели да брани, али оперише у отвореном свету”.
Одлазећи из Оландове владе, он је са собом одвукао и гласаче кандидата Социјалистичке партије, Беноа Амона, који не ужива велику подршку гласача.
Анкета “Харис интерактива” показује да је Меланшон, који је од учесника с незнатним шансама постао озбиљан кандидат делом захваљујући борбеним телевизијским наступима и мудром кампањи путем друштвених медија, на равној нози са Фијоном што се популарности тиче, уживајући подршку 19 одсто бирача, преноси Ројтерс.
Њих двојица за само три одсто гласова заостају за Ле Пеновом за коју, према анкетама, намерава да гласа 22 одсто француских испитаника, док је Макрон, са 25 одсто гласова које Французи планирају да му дају, учврстио свој статус фаворита.
Фијонов рејтинг се постепено поправио након што му је популарност нагло опала после оптужби за непотизам, а осврнувши се на осујећени овонедељни напад на чијој су мети могли бити он и други кандидати, овај 63-годишњи бивши премијер данас настоји да себе што боље прикаже у светлу “чврстог чувара безбедности и борца против екстремиста”, за разлику, како каже, од Макрона “чији је став по том питању нејасан”.
Референдум о чланству Француске у ЕУ после преговора с Бриселом о враћању кључних овлашћења националним престоницама предлаже и Ле Пен, која жели и да се отараси евра и заговара још оштрији став против ЕУ, уз националистичку реторику у стилу “Француска на првом месту”.
На исход првог круга у Француској, кладе се само хазардери. Ипак, Диклић подсећа на тзв. глас за Републику. Последњи пут 2002. социјалиста Жоспен позвао је своје бираче – запушите нос, гласајте за Ширака. И отац Марин ле Пен изгубио је у другом кругу. Ипак, док скоро 47 милиона Француза гласа, свет – после Брегзита и Трампа – опет обузима политичка трема.
