ЗЛОЧИН ЗА СВА ВРЕМЕНА: Годишњица напада на Југославију у Другом свјетском рату

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године. Њемачки авиони су најприје бомбардовали престоницу Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове. Напад је почео без објаве рата и означио почетак Другог свјетског рата у Краљевини Југославији.

Прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је већина становника још спавала. Њемачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град. Око 16 часова из правца Румуније долетјело је тридесетак злогласних бомбардера „штука“, из којих се пуцало по колонама избјеглица док су панично напуштале разорени град.

Авиони су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада. Тадашња престоница Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, записана су имена 2.274 грађанина, док неке процјене говоре о близу 4.000 страдалих.

Град је претрпио непроцјењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а дјелимично оштећено 6.829, међу којима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.

Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, жељезничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана настрадало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намјерно нападнута и уништена током Другог свјетског рата. У пожару послије бомбардовања нестао је цијели фонд од 350.000 књига, укључујући и средњовијековне списе непроцјењиве вриједности.

У Библиотеци су биле и збирке турских рукописа, више од 200 књига штампаних од 15. до 17. вијека, старе карате, гравире, умјетничке слике и новине као и све књиге штампане у Србији и сусједним земљама од 1832. године.

До напада на Краљевину Југославију дошло је послије војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.

Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Њемачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу Хитлерове наредбе, у оперативном штабу Њемачке армије донесена одлука (Директива 25) да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.

Команда њемачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом „Казнена одмазда“, којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.

Бранећи слободно небо Београда, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука. Њима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997. године откривањем споменика на Земунском кеју код Хотела „Југославија“.

И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш 8. априла погинуло је око 600 људи.

Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подијељена између Њемачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

Седам дана прије него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, уз подршку Мусолинијеве Италије, проглашена је Независна Држава Хрватска, са усташким вођом Антом Павелићем на челу.

Према подацима проф. др Драгољуба Живојиновића, у Априлском рату страдало је око 20.000 људи.

РТРС

1 коментар

  1. Nebojsa каже:

    „Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намјерно нападнута и уништена током Другог свјетског рата. У пожару послије бомбардовања нестао је цијели фонд од 350.000 књига, укључујући и средњовијековне списе непроцјењиве вриједности.

    У Библиотеци су биле и збирке турских рукописа, више од 200 књига штампаних од 15. до 17. вијека, старе карате, гравире, умјетничке слике и новине као и све књиге штампане у Србији и сусједним земљама од 1832. године.“

    Svaki drugi komentar je suvisan…..

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.