ЗБОГОМ ХЕРОЈИ: Пилот Омер Мехић сахрањен уз “Тамо далеко”, Мошорин испратио капетана Ђукарића

У Новом Саду испраћен на вечни починак пилот Омер Мехић (48). Уз тактове песме „Тамо далеко“,супруга Славица положила на одар црвену ружу, а синови одбојкашке лопте.

Колона људи, нема и непрегледна на Градском гробљу у Новом Саду, испратила је јуче на вечни починак Омера Мехића (48) мајора авијације и једног од најдичнијих пилота Војске Србије.

Од човека храброг и племенитог, који је погинуо у петак са још петоро људи приликом пада хеликоптера којим су спасавали бебу из Новог Пазара, опростила се породица, родбина, пријатељи, колеге и врх Министарства одбране који је предводио начелник генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић.

– Погинуо је обављајући задатак, а Војска Србије изгубила је најбоље што је имала – речи су опроштаја Мехићевих колега у гробљанској капели.

Затим је вијугава колона, на челу са одром прекривеним српском заставом, лагано, уз звуке посмртног марша кренула ка породичној гробници Мехића. Тек ископаној.

Нису је Омер и супруга Славица ни имали у плану. Планирали су само живот.Пре четири годинеуспели су да купе стан у Новом Саду. У том гнезду, коначно стеченом, уживали су са синовима 17-годишњим Давидом, првотимцем јунирске репрезентације Србије у одбојци и Денисом (14).

Славица је супруга испратила са црвеном ружом у руци. У том цвету симболично је стало свих 19 година њихове љубави. Синови су на испраћај оца понели, сваки по једну, одбојкашку лопту. У знак захвалности за сву очеву љубав, а нарочито за подршку у бављењу спортом.

– Омере, соколе – оловним гласом Радовцан Аћимовић започео је опроштајни говор у име Мехићеве родбине.- Дружимо се већ 20 година, проживели смо многе лепе и тешке тренутке, али овај, ова несрећа која нас је мучки задесила је непреболна.

Подсетио је Аћимовић на храброст и племенитост Омерову у рату у БиХ, као и током прошлогодишњих поплава.

– Спасао си на хиљаде људи, у сваки задатак ишао си срцем, храбро и неустрашиво, а тако је било и у петак – рекао је Аћимовић. – На част је твојој породици што је имала тебе, таквог људину.

Почасни плотуни запрали су небо над Новим Садом,а на стотине окупљених љиди и даље је нечујно стајало.Тек када је труба зајецала тактове незваничне националне химне „Тамо далеко“, зачули су се јецаји.

У родном Мошорину, подно Тителског брега одакле је и полетео пре готово деценију и по, данас је уз војне почасти сахрањен капетан авијације Милован Ђукарић (33), трагично настарадао у хеликоптерској несрећи у петак увече, приликом спасавања петодневне бебеиз Новог Пазара.

Од њега су се опростили његови најмилији, мајка Недељка, отац Остоја, млађи брат Ђурађ. На сеоском гробљу уз почасни плотун, око 16 часова је спуштен у раку. Државна тробојка, која је до тада прекривала посмртни сандук, предата је пилотовим родитељима. Скамењњни од бола и туге, грле је и стежу на груди уместо сина, узданице.

Од капетана авијације Ђукарића, опростили су се и његове колеге пилоти, министар војни Братислав Гашић, генерал-мајор Ранко Живак, командант ратног ваздухопловства. На пут до вечне куће, храброг пилота, испратили су његови суграђани, пријатељи, познаници. Заувек су се опристили од свог хероја.

Окамењени од бола који раздире срце, Ђукарићи не могу да проговоре. Из куће жалости у Улици Саве Коларића 27, одакле је у 13 часова кренула тужна поворка, одјекивали су болни јауци: „Миловане, Миловане…“ Скрхани неизмерним болом, тешким, оловним корацима, ишли су за сандуком прекривеним државном заставом и букетом белих ружа. Непрегледној колони, на путу до православне цркве у центру села, прикључивали су се многи мештани, и младо и старо. Опело у цкрви, која је била претесна да прими све, служили су свештеници СПЦ и војни, а одатле су се упутили према гробљу.

– Велика је ово несрећа – каже старина из Мошорина, додајући да село не памти оволико душа на погребу. – Сви смо се дичили њиме. – Увек је био спреман да помогне, радан и вредан. Ех, та зла судбина!

На гробљу, опроштајући се последњи пут од капетана, његове колеге још једном су подсетиле на његову храброст, пожртвованост и посвећеност послу.

Тагови: Милован Ђукарић, Омер Мехић, Пилоти, Сахрана