ЗАВЕТ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Ево због чега Београд слави Спасовдан

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Блиц

Фото: Блиц

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Та стара заветна Слава симболично указује на уздизање – вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.

Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске Славе је повремено прекидано, али и обнављано.

Празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, један је од десет празника посвећених Христу.

Фото: Блиц

Фото: Блиц

Вазнесење спада у покретне празнике – увек пада у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима 40 дана, јављајући им се, учећи их и учвршћујући им веру после Голготе и распећа.

Иначе, колики су значај Срби придавали наведеном празнику, види се и по томе, што је Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године.

На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем – Карађорђевом звездом са мачевима IV степена.

Градска слава није слављена од 1946. године, а обновљена је 1992. Скромном литијом коју је око цркве повео партијарха српски господин Павле, поново је Вазнесење Господње почело да се слави као градска Слава.

Блиц

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.