ЗА ОБАВЕЗНО СЛУЖЕЊЕ ВОЈСКЕ 65,1 ПОСТО: Срби опет хоће у војнике

ИСКРА на Фејсбуку

parada ue 16

„Радо Србин иде у војнике” – овако би се можда најкраће и најтачније описали резултати недавног истраживања у вези са враћањем обавезног служења војног рока. Наиме, готово две трећине испитаника је одговорило позитивно на питање да ли сте за увођење обавезе служења војног рока, објашњава за „Политику” Павле Ђокић, директор агенције истраживање тржишта и испитивање јавног мњења „Open source”.

Истраживање ове мање познате агенције, спроведено широм Србије између 6. и 11. марта путем телефонске анкете 1.009 особа оба пола, од 12 до 75 година, показало је да је већина испитаника за враћање војног рока и то у периоду од 12 месеци, колико се некада служило. Иначе, данас војни рок младићи и девојке могу да служе добровољно и он траје три месеца.

Фото: Политика

Фото: Политика

– Интересантно је да је у подели према старосним групама чак две трећине испитаника у свакој категорији позитивно одговорило на постављено питање. Међу испитаницима у доби од 20 до 29 година чак 65,1 одсто мушкараца је за обавезно служење војног рока, док је најмањи проценат оних који су одговорили са „да” у групи од 12 до 19 година: ту је 54,7 одсто мушкараца одговорило позитивно – истиче Ђокић.

Деведесетих година прошлог века углед Војске је био нарушен и многи млади људи су на све начине покушавали да избегну служење војног рока. Овај тренд се наставио и почетком прве деценије овог века. Војни рок је скраћиван, а свему томе допринела је и афирмација цивилног служења војног рока која је превазилазила смисао приговора савести, који се иначе уважава у савременим државама. Парадоксално, уочи професионализације ВС све више младих људи постало је заинтересовано за одлазак у војску, да би се у последњој генерацији регрута за коју је важило обавезно служење војног рока тражило место више у касарнама, као да је реч о хотелу усред туристичке сезоне.

– Деведесете године остаће упамћене као изузетно тешко доба, био је грађански рат, сукоби и све то је допринело урушавању угледа војске. Међутим, војна традиција је дубоко укорењена у нашем народу, а то показује и овакво истраживање – каже Видосав Ковачевић, генерал-мајор у пензији, бивши начелник Војне академије.
По његовом мишљењу, увођење професионалне војске је „преписано” са запада зарад прилагођавања неким стандардима, али су при том запостављене традиција и историја нашег народа.

– Мислим да наш народ размишља да је боље имати војника у кући него незапосленог младог човека који ће се можда одати пороцима, јер нема шта да ради. Уверен сам да би када би се вратила обавеза војног рока било мање страдалих међу младима у саобраћајним несрећама – истиче наш саговорник.

Питамо да ли је можда одлука о професионализацији војске требало прво да иде на референдум, баш због такве војне традиције коју Србија има.

– То јесте прилично озбиљно питање, можда чак и за референдум – истиче Ковачевић.

Висок проценат младих до 29 година који су за враћање обавезног служења војног рока, по мишљењу Павла Ђокића, има везе и са тренутном економском ситуацијом. Јер војска је сигурна институција, а овде је реч о младим људима који су завршили или завршавају школовање и који верују да ће у војним структурама лакше наћи посао.

То потврђује и генерал Ковачевић који верује да се млади људи данас одлучују да добровољно одслуже војни рок, надајући се да ће наћи посао у војсци.

– Млади су све више окренути војсци. Када сам 2005. године постао начелник Војне академије имали смо 21 кандидата. Четири године касније, када сам кренуо у пензију, број кандидата за Војну академију износио је 1.200 младих, а данас их има и више од 1.500. И то је довољан показатељ колико је војни позив интересантан младим људима – објашњава Ковачевић.

Желе годину дана у униформи

Да смо земља са богатом војном традицијом показало је истраживање и према региону – највећи проценат људи који су за увођење обавезе одласка у војску јесте из Шумадије и централне Србије (29,6 одсто), док је најмањи проценат (22,8) са позитивним одговором забележен код испитаника у источној Србији.

За обавезну војску су највише људи са средњом школом (64,3 одсто), док је оних са факултетском дипломом који сматрају да треба да се врати обавезни рок – десет одсто мање. Нешто више испитаника из сеоске средине је за повратак обавезног војног рока (64,7 одсто) у односу на 59,3 одсто оних из градске средине.

Интересантно је да чак 45,7 одсто испитаника мисли да војни рок треба да траје годину дана, 20,4 одсто би да војска траје девет месеци, док 31,9 одсто анкетираних верује да је војни рок од шест месеци – довољан. Чак 75,4 одсто испитаних сматра да би мушкарци обавезно морали да иду у војску, док жене могу да иду по жељи.

Политика, Дејана Ивановић

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. Branko каже:

    Bilo ne bilo sluzenje vojnog roka,moj ce sin ici i to ozbiljno.Pravimo od Te nase dece nesposobnjakovice i mamine maze.
    Pravac VS i to godinu dana,treba neko ovu zemlju i da cuva posle nas.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.