ВУЧИЋ: Србија економски тигар југоисточне Европе

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Србија, уколико спроведе економске реформе, а први резултати показују да хоће, може постати економски тигар југоисточне Европе, уверен је премијер Владе Србије Александaр Вучић.

Вучић, који учествује на Светском економском форуму у Давосу, у ауторском тексту објављеном на званичном порталу тог форума, каже да је потенцијал за привредни раст у Србији велики.

„Стуктурне и економске реформе које предузимамо биће кључ за покретање тог раста. Уколико то будемо могли да урадимо, а први резултати показују да хоћемо, очекује се да ће Србија постати економски тигар југоисточне Европе,“ навео је Вучић.

Иако на раскрсници између Истока и Запада, поручио је премијер, Србија је посвећена томе да створи друштвени и економски систем заснован на западним стандардима унапређуjући истовремено економске односе са својим источним партнерима, како у смислу улагања тако и у смислу трговине.

У тексту под насловом „Будућност српске економије“, српски премијер подсећа да су у данашњем нестабилном и глобализованом свету конкурентност и економски раст све већи изазов.

У тим околностима, како је оценио, мале земље не треба да покушавају да промене глобална правила игре већ да донесу исправну политику како би најбоље искористиле подручја на којима бележе раст и створила нова.

Први резултати досад спроведених реформи су обећавајући, уверен је Вучић али, истакао је, „наше амбиције су много више.“

„Желимо да учинимо квантни скок у смислу раста, ослобађајући и јачајући главне носиоце раста – физички и људски капитал као и технологију,“ рекао је он.

Према његовим речима, инвестиције у физички капитал у Србији су још увек за једну шестину мање него што је стопа потребна да би се достигла планирана стопа раста од преко четири одсто.

Србија, тај капитал намерава да ојача повећавајући јавна улагања у инфраструктуру и стварајући повољно окружење за раст приватних улагања, кроз решавање проблема претеране бирократије и побољшањем ефикасности правног сисема, навео је премијер Србије.

Циљ је, како је додао, да се јавна улагања повећавају са три одсто БДП-а у 2016 за 1-1,5 одсто БДП-а у наредних неколико година и тако обезбеди завршетак ауто-пута од Мађарске до Македоније и Бугарске (Коридор 10), ауто-пута од Београда до Јадранске обале у Црној Гори (Коридор 11) и брзих пруга од Београда до Будимпеште до 2018.

„Верујемо да ће успешно завршавање ових пројекта ојачати централну позицију Србије у смислу улагања, саобраћаја и трговине у овом делу света,“ навео је Вучић.

Србија не жели само „брз раст“ већ и „паметан и одржив брз раст“

Структурне реформе које влада предузима усмерене су на побољшање квалитета и доступности људског капитала кроз реформу свих нивоа образовања истакао је премијер напомињући да Србија не жели само „брз раст“ већ и „паметан и одржив брз раст“ који ће резултирати тиме да Србија достигне просек развијености у ЕУ.

За те планове је, како је навео, од суштинског значаја стање наших институција.

Пакет реформи, уз природне предности географске позиције Србије, широка мрежа споразума о слободној трговини и политичка стабилност требало би да доведу до природне стопе раста од четири до пет одсто на годишњем нивоу у наредним годинама, напоменуо је Вучић.

„Успешан завршетак економских реформи виша стопа раста и окончање преговора о приступању ЕУ до краја деценије, представљаће коначну и званичну потврду успеха Србије у економској, социјалној и политичкој транзицији ка либералној, тржишно оријентисаној демократској земљи Европе“, закључио је Вучић.

Осврнувши се на историју српске економије, премијер је навео да се од 2008. године наша земља суочавала са озбиљним економским изазовима од којих су неки, попут глобалне финансијске кризе, били изазвани спољних факторима, док су неки изазвани унутрашњим факторима, као што су макроекономска нестабилност, транзиција, поплаве.

Све до 2008. године модел економског раста Србије био је вођен увозом и потрошњом, финансиран приходима од приватизације и позајмица, због чега је, како премијер објашњава, Србија била суочена са великим макроекономским дисбалансом: укључујући фискални дефицит и дефицит платног биланса, високу незапосленост и променљиву инфлацију.

„Како би се преокренули трендови и земља извела на пут динамичног и одрживог раста, подстакнутог инвестицијама и увозом, било је неопходно да се спроведу економске реформе које се састоје од макроекономске стабилизације и отклањању препрека за пословање“, каже он.

Реформска агенда је, по његовим речима, запечаћена аранжманом који смо договорили са ММФ пре годину дана, а три позитивне ревизије указују на успешну примену тог амбициозног програма.

„Као резултат тога, буџетски дефицит смањен је са 6,7 одсто БДП 2014. на мање од три одсто БДП у 2015. години. Наш циљ је да смањимо дефицит испод 2,5 одсто БДП до 2017. године“, истакао је Вучић.

Иако се очекивало да ће програм фискалне консолидације изазвати рецесију у 2015, наша стопа раста у 2015. је била позитивна, скоро један проценат, указује он.

„То схватамо као последицу ефикасног плана и кредибилитета програма економских реформи“, истакао је Вучић.

Пре покретања консолидације „започели смо сет реформи у циљу унапређења конкурентности тако што смо тржиште рада учинили флексибилнијим, сузбили сиву економију, реформисали бирократске процедуре за издавање грађевинских дозвола и закон о стечају, увели електронско подношење пореских пријава, убрзали развој инфраструктуре и друго“, објаснио је он.

Вучић је подсетио да је Србија, као резултат ових реформи, 2015. године скочила са 91. на 59. место на листи по условима пословања ((Doing Business), што је чини једином земљом у нашем делу света која је остварила тако велику промену позиције.

Макроекономска стабилизација и реформе за побољшање конкурентности су дале резултате: стране директне инвестиције (ФДИ) у Србији забележиле су раст од скоро 30 одсто у 2015. години, оценио је он.

„Пораст страних директних инвестиција у Србији је већи него у било којој земљи централне и југоисточне Европе, што указује да то није само последица експанзивних монетарних политика глобалних играча, већ је и резултат наших реформи“, објаснио је премијер.

Отуда се, како је навео, због двоцифреног раста извоза и инвестиција, предвиђена негативна стопа раста претворила у позитивну.

Танјуг

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.