„ВЛАСИНАЧКУ РОСУ“ КУПИЛА ЈЕ КОКА-КОЛА: Србија је у тишини продала изворишта

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Нада Видовић: Без јавне расправе и сагласности грађана за 60 милиона евра продата су изворишта, новац није искоришћен да се реше проблеми водоснабдевања у градовима. Нови корак је припрема за приватизацију градских водовода, чиме би у потпуности изгубили самосталност у располагању тим ресурсом.
Готово 80 одсто флаширане воде из српских извора производе фабрике које су у рукама страних компанија. Од око 300 изворишта, тек трећина, али најквалитетнијих и најбогатијих, користи се за пласман на тржиште, а с обзиром на то да је реч о стратешкој сировини, којом ће се у будућности мерити богатство нација, мало је учињено на заштити тог ресурса.
– Србија је у тишини продала изворишта воде без јавне расправе, без мишљења јавности и сагласности својих грађана. Наша земља није искористила шансу да кроз свој најбогатији природни ресурс државу претвори у стратешки важну и богату земљу. Тих 60 милиона евра остварених продајом није искориштено да се реше проблеми са водоснабдевањем у нашим градовима – каже економисткиња Нада Видовић.
Она је на предавању под називом „Вода као јавно добро или стратешки интерес“, које је организовао Зрењанински социјални форум, упозорила на нови корак који се припрема, а то је приватизација јавних водовода, чиме Србија у потпуности губи самосталност у располагању овим ресурсом.
Видовићева је подсетила да извором Власиначке Росе, која иначе држи готово 15 одсто српског тржишта флашираних вода, сада управља једна од највећих компанија и експлоататора водних ресурса широм света, компанија Кока-Кола.
– У фебруару 2005. године светске компаније Кока-Кола и Кока- Кола ХБЦ купиле су по цени од 21,5 милиона евра српску фабрику Власинка која производи минералну воду „Роса“. У том региону сада се прибојавају да следи несташица воде, и да ће Кока-Кола покушати да исцрпи што више може воде за што краће време, чиме ће оштетити равнотежу природних подземних резервоара, који често зависе један од другог. Кока-Кола је то исто већ урадила у Уганди – тврди Видовићева.
Она указује да су стране фирме до изворишта воде долазиле и путем Београдске берзе, куповином акција пунионица воде, што је случај прехрамбене индустрије „Колинска“ из Словеније, која је 2002. године прва стекла власништво над „Паланачким кисељаком“ из Смедеревске Паланке, тако што је откупила контролни пакет акција на берзи.
Једна од најзначајних приватизација фабрика воде у Србији, истиче Видовићева, одиграла се 2004. године, кад је већински пакет акција српског Бренда „Књаз Милош“ из Аранђеловца откупила Данубе Фоод Гроуп. Иначе, том фабриком која држи 24,36 одсто српског тржишта флашираних вода данас управља холандски Цлатес холдинг који је под контролом такође холандског Адриатиц БидЦо Б. В.
Друга по продаји, ББ Минаква, која држи 18,5 одсто тржишта, у власништву је Глобал Wатер инвестмент групе са Девичанских острва. Видовићева додаје да су за 26,5 милиона евра Београдску индустрију пива, која експлоатише и флашира минералну воду, купили у јулу 2007. године литванска фирма Алита и шведска Унитед Нордиц Беверагес. Такође, у септембру 2008. године, за четири милиона евра држава је продала предузеће „Нова Слога“ из Трстеника, које производи „Мивелу“, једну од најквалитетнијих домаћих вода чији је тржишни удео сада нешто изнад пет одсто. Купац “Мивеле” је београдски Фриком, чији је власник Агрокор, хрватског бизнисмена и према Форбсовој листи једног од најбогатијих људи на Балкану – Ивице Тодорића.
У власништву домаћих фирми остала је фабрика минералне воде „Хеба“ из Бујановца, продата је у новембру 2008. године, за 2,5 милиона евра предузећу Нектар из Бачке Паланке. Слично је и са прокупачким „Миланом Топлицом“, кога је у априлу 2011. држава продала за 165 милиона динара београдском предузећу Инвест-импорт интернатионал.
Међутим, Видовићева упозорава да на продају чекају још и Рибарска бања, Бања Жубор, Специјална болница Бања Ковиљача, као и друге специјалне болнице које се, не случајно, налазе на изворима геотермалних или минералима богатих вода.
Повратак Водаводе
До пре неколико година на српском тржишту доминантан домаћи бренд била је Водавода, која је започела и извозну експанзију. Ипак, након што је фабрику преузео познати кошаркаш Владе Дивац, она је запала у тешкоће, у једном тренутку се веровало да ће изворишта и опрема бити продати компанији из Бахреина, али је те планове спречило отварање стечаја. Спор око власништва тог предузећа, између оснивача Војина Ђорђевића и Дивца, још увек траје. Ђорђевић је у међувремену на свом извору у суседству прве фабрике отворио ново постројење и Водавода је поново почела да се бори за позицију у домаћим трговинама, док је пут ка купцима са Далеког истока већ увелико трасиран.
Жалба Поверенику
Да прича о експлоатацији воде није за власт угодна, сигнализира чињеница да од Министарства пољопривреде Данас ни после више од месец дана није могао да добије податке о томе колико држава наплаћује накнаду за експлоатацију тог добра, колико је појединачно задужење домаћих фабрика као и то које од њих и колико дугују по том основу. Због ћутања администрације Данас је поднео жалбу Поверенику за информације од јавног значаја.

Izvor:danas.rs/Piše: Miroslava Pudar, M. N. Stevanović

9 коментара

  1. Слободан каже:

    Милан Топлица јесте продат нашој фирми. Али је затворен и не ради већ скоро 10 година. А вода из два извора иде у реку…

  2. Đorđe каже:

    Pored toga zajedno sa NIS-om prodati su i njihovi izvori nafte(u zemlji i inostranstvu) i vode,još na početku ovog veka.

  3. Ана каже:

    Па да то је стара вест. Само нек ми гледамо и ишчуђавамо се а они нека и даље продају.

  4. Мирослав Б Младеновић Мирослав Мирац етнолог, етнограф, историограф-истраживач и писац на дијалекту југа Србије, Власотинце, Србија каже:

    Коментар:-Дуго година сам писао на ову тему распродаје природних ресурса воде и енергетике на Власини, али само се мењала власт, а бирачи су остали „исти“-ПРЕЛЕТАЧИ; којима ништа није свето па ни вода са пла нинских извора Чемерника и осталих планинских висова југа Србије, где се јатаковало и живот остављао за земљу. Њима и је „опран је мозак“ да не знају ни топониме (места): „Хајдучки извор“, Хајдучка чесма“-него су им важни долари и похлепа за богатство и власт.!Ми нестајемо а са нама и извори, шуме и природа!!!! Мирослав Б Младеновић Мирац. Власотинце, Србија

  5. Alex каже:

    Posle 15 godina, dobro jutro Srbijo. Ko ume da procita ili da se priseti prodato je 2002, 2003, 2004, ali SVE, pa sad pitajte Tadica, Dinkica i ostale iz vladajucu garnituru toga vremena sta su kome dali i kako su se lepo obogatili. Pa sad nek pijuckaju koktelcice i sole pamet drugima. Ma nisu oni krivi, nisu oni lopovi, ovi su. Zasto danasnjoj vlasti da bude neugodno sto su njihovi politicki oponenti u vreme svoje vladavine sve prodali i pokrali. Ko treba da odgovara za pljacku Srbije. Što Dinkica nije pitao Poverenik u to vreme ili sto ga danas ne pita. Koji poverenik, koje gluposti ovaj pise u tekstu. Ha ha

  6. Ђорђе Стојсављевић каже:

    Да ли су то учинили ови или они – исто нам се хвата. Зашто ови онима не суде, ако су нешто учинили противзаконито, а ови раде по закону? Између осталог, извори се могу дати само под концесију. Мислим да се не могу продавати.

  7. dragan каже:

    Ostalo je jos da prodaju i -mene.

  8. Мирослав Краинчанић каже:

    Добра од јавног интереса на продају су само у Србији. Крчме се шуме у државном поседу (?) а њима газдује нај опаснија мафија ЈП „Србијашуме“. ОСТАЈЕМО БЕЗ ВОДЕ ТАМО ГДЕ СУ БИЛЕ БУКОВЕ ШУМЕ! Ако смо ми обични грађани, како нас називају они НЕОБИЧНИ ГРАЂАНИ, САСТАВНИ ДЕО ОВЕ ДРЖАВЕ, ПИТА ЛИ НАС НЕКО ДА ЛИ СЕ СЛАЖЕМО СА ОВАКВИМ НАЧИНОМ ГАЗДОВАЊА НАД НАШИМ ШУМАМА! ПИТА ЛИ НАС НЕКО ДА ЛИ СЕ СЛАЖЕМО ДА НАМ КОКА КОЛА ПРОДАЈЕ НАШУ ВОДУ? ПИТА ЛИ НАС БЕОГРАДСКА МАФИЈА У МИНИСТАРСКИМ КАНЦЕЛАРИЈАМА, ДИРЕКЦИЈАМА И УПРАВАМА ДА ЛИ СЕ СЛАЖЕМО ДА НАМ УНИШТАВАЈУ РЕКЕ У КОЈИМА СМО СЕ КУПАЛИ, ПЕЦАЛИ И ОГЛЕДАЛИ, ДА БИ ПУНИЛИ СВОЈЕ ПРЉАВЕ ЏЕПОВЕ? Ја сам са своје стране дао неки допринос на заштити Власинског језера и пловећих острва. Спречио сам изградњу мини пиваре на изворима реке Бистрице у залеђу Власотинца, а инвеститор је био Аустријанац! Дижем глас против мини хидроелектрана, а наше комшије Црнотравци деле су сагласности капом и шаком! ИМА ЛИ ИНТЕРЕСА У ОВОЈ ОЗАКОЊЕНОЈ ПЉАЧКИ? ИМА СВАКАКО И НИЈЕ ТЕШКО ПОГОДИТИ КО ЈЕ У ИГРИ!

  9. Slađana каже:

    I posle još da stave otrove u vodu, za sterilnost na primer, i ode nacija u zaborav.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.