ВЛАДИКА ТЕОДОСИЈЕ: Пријем Косова у УНЕСКО за српске светиње је наметање отворене окупације

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије позвао је да под покровитељством ЕУ што прије буде отворен дијалог о српској баштини на Косову и Метохији и да се заустави процес уласка самопроглашеног Косова у Унеско, те најавио суспензију директних контаката са косовским званичницима.

Епископ Теодосије у обраћању јавности напомиње да је Српска православна црква /СПЦ/ спремна да своју забринутост због одбијања дијалога Приштине отворено потврди још једном пред свим чланицама Унеска.

Он је упозорио да ће евентуалним пријемом самопроглашеног Косова у Унеско, посебно у оваквој ситуацији, српским светињама које су и једини објекти Унеска на том подручју, бити наметнута отворена окупација, преноси „Блиц“.

Владика Теодосије истакао је да послије свега Епархија рашко-призренска не може да има повјерења у косовске институције и да ће до почетка дијалога о културној и духовној баштини бити принуђена да суспендује директне контакте са косовским званичницима.

Он је додао да ће Епархија наставити да своје проблеме са Приштином рјешава уз посредовање међународних представника на Косову и Метохији, уколико они покажу за то спремност.

„У оваквој ситуацији, у којој наша баштина нема адекватно међународно гарантовану заштиту, апсолутно је јасно да би улазак Косова у Унеско био отворени акт културне репресије над српском баштином на Косову и Метохији, која је у току 15 година више пута страдала управо од албанских екстремиста, због чега су, уосталом, наше светиње већ годинама на листи Светске културне баштине у опасности“, истиче владика Теодосије.

Он наводи да српски манастири и цркве нису и не могу бити музеји, већ су богослужбени објекти, те да ће сваки покушај Приштине да примијени насиље, било институционалним путем или подстицањем антиправославног расположења, бити додатни показатељ стварних намјера које воде албанизацији цјелокупне културне и духовне баштине на Косову и Метохији.

„У ситуацији када Врховни суд Косова практично одузима манастиру Високи Дечани 50 одсто своје имовине и када се понављају вандалски акти, као недавно каменовање цркве у Ораховцу уз сталне претње рушења храма Христа Спаса у Приштини, можемо само да кажемо да на овај начин косовске институције све више угрожавају наш живот и опстанак на Косову и Метохији“, упозорио је владика Теодосије.

Изјаве које се из Приштине пласирају у свијет да су српске цркве на Косову наводно заштићене, каже владика Теодосије, у свјетлу свих изјава и догађаја потпуно падају у воду пред чињеницом да су то једини хришћански објекти у Европи под оваквим безбједносним режимом полиције и НАТО снага, што је директна посљедица вишегодишњег албанског вандализма, етничке и вјерске нетолеранције.

Он истиче да овај став није политички мотивисан, што је СПЦ најбоље показала вишегодишњом спремношћу да ради са свим људима добре воље и у свему што води очувању српског народа, баштине и светиња.

„Зато се и надамо се да ће међународна заједница помоћи да се овај проблем превазиђе отварањем што скоријег дијалога о нашој баштини у Бриселу и да српска православна духовна и културна баштина на Косову и Метохији у будуће не буде камен спотицања, већ мост за помирење свих људи добре воље на овим просторима“, истакао је владика Теодосије.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.