„ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС“: Болно сећање на крагујевачки октобар 1941.

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Са „Великог школског часа“ у крагујевачким Шумарицама, једном од највећих стратишта недужних цивила у Другом светском рату на овом подручју, јуче је свету још једном упућен позив на мир. Централној манифестацији октобарских комеморативних свечаности присуствовао је државни врх Србије, представници дипломатског кора, гости из пријатељских градова, потомци стрељаних октобра 1941. године.

У страшној одмазди „сто за једнога“, у Крагујевцу и околним селима, Илићеву, Маршићу и Грошници, немачки војници су за три дана, од 19. до 21. октобра, уз помоћ љотићеваца, побили готово 3.000 недужних цивила, ученика и професора, радника, занатлија, сељака…, Срба, Рома, Јевреја… Жртве су били углавном мушкарци између 16 и 60 година, мада је било и млађих. Када је стрељан, дечак Драгиша Николић имао је непуних 12 година.

Повод за овај крвави пир био је догађај у месту Думача, недалеко од Крагујевца, где је група четника и партизана, 16. октобра, пресрела једну непријатељску колону. У нападу је убијено девет и рањено 27 немачких војника, од којих је један касније преминуо.

„Време се мало променило. Некада смо били много агресивнији према онима који су нам то радили, сада време прави заборав и окрећемо се будућности“, поручио је председник Николић, нагласивши да му је драго што у Шумарицама види велики број деце и грађана.

Пре „Великог школског часа“, на ком је изведено дело „Између неба и земље“ писца Видосава Стевановића, засновано на мотивима познатог ауторовог романа „Нишчи“, молебан невино пострадалима је држао владика Јован, уз саслужење свештенства Епархије шумадијске.

По традицији, први венац на Споменик стрељаним ђацима и професорима положили су ученици и наставници Прве крагујевачке гимназије. После њих, праћен гардистима, венац је положио председник Србије Томислав Николић. Затим потпредседник Народне скупштине Верољуб Арсић, па министар одбране Братислав Гашић, те градоначелник Крагујевца и председник Скупштине града, Радомир Николић и Милан Урошевић.

Од представника дипломатског кора, венац је први положио амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман, а потом су то учинили и амбасадори Кине, Словачке, Француске, Палестине, Босне и Херцеговине, Црне Горе, као и представници амбасада Румуније, Израела, Русије и Белорусије. Пошту настрадалим Крагујевчанима одале су верске заједнице и борачка удружења, те представници градова с којима је Крагујевац збратимљен.

Инспирисани емотивном Стевановићевом прозом, крагујевачки глумци су надахнуто предочили болне страхоте које су, 21. октобра 1941, проживљавали изведени на губилиште. Минијатурне монодраме преплитале су се и настављале, продубљујући приче о индивидуалним судбинама стрељаних до општих, универзалних значења. Музику за овај „Велики школски час“ компоновао је Зоран Христић, а сценски приказ режирао је Јан Чањи.

Октобарске комеморативне свечаности у Крагујевцу прати и низ других, такође, традиционалних манифестација, попут музичког ОКТОХ-а и Салона антиратне карикатуре.

Претходних дана, представници локалне самоуправе положили су венце крај споменика стрељаним Јеврејима и Србима у Багремару, затим на спомен-обележје у Опорници посвећено црвеноармејцима који су погинули у борбама за ослобођење Крагујевца 21. октобра 1944, као и на споменик код „Громовића улаза“ у стару „Заставу“, подигнут у част жртвама послератног комунистичког терора.

Политика

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.