ВЕК ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНЕ ОДБРАНЕ СРБИЈЕ: Од Раке Љутовца до обарања „невидљивог”

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Пре сто година, 30. септембра 1915, на подручју Крагујевца, прецизним хицем артиљерца Радоја Раке Љутовца оборен је немачки авион „румплер”, што је прва потврђена победа српске противваздушне одбране (ПВО). Век касније, импровизоване артиљеријске системе (први противавионски топови у Великом рату били су заправо земаљска артиљерија прилагођена гађању циљева у ваздуху) заменили су радари, ракетни и артиљеријски системи за противваздухопловна дејства (ПВД) са могућношћу „управљања ватром”. Противавионци су током ратова у прошлом веку показали знање и храброст, укључујући и дејства током НАТО агресије, када је оборен „невидљиви Ф-117А”, што је подвиг раван успеху Раке Љутовца, сваки у свом времену наравно.

Најзначајнија снага ПВО Србије, која је у приправности и у мирнодопским условима, јесте 250. ракетна бригада за противваздухопловна дејства. У овој јединици, коју због ратних искустава из 1999. године са великим интересовањем обилазе стране војне делегације, обједињени су ракетни системи средњег домета „нева” и „куб” који су размештени на подручју Београда, Новог Сада, Крагујевца и Ниша.

– За разлику од неких држава региона, које су се одрекле својих ракетних система ПВО, испоставило се погрешно, очекујући да ће брзо бити опремљене новим, ми смо наше задржали и модернизовали. За технику, генерално гледано, важи да најбоље ради када се користи. Тежиште нашег рада је на очувању исправности технике и оспособљавању кадрова, јер када не бисмо имали обучене људе, не бисмо имали ни савремену ПВО – каже бригадни генерал Сава Миленковић, командант 250. ракетне бригаде.

У сваком тренутку, неке од ракетних батерија ове јединице у приправности су. Увезане са системом ваздушног осматрања, јављања и навођења (ВОЈИН), мотре на ваздушни простор. Док су на дежурству, за њихову евентуалну употребу надлежан је Оперативни центар РВ и ПВО. Дејстава у мирнодопским условима није било, али се повремено дешавају случајеви стављања у готовост због повреда ваздушног простора Србије.

– Рад у нашој јединици захтева високу стручност. Време је показало да садашњи систем избора и школовања подофицира, на курсевима на које се шаљу најбољи професионални војници, не може да буде адекватан одговор на наше потребе. Једноставно, системи су тако сложени да се рад на њима није могао у потпуности савладати ни током ранијег једногодишњег школовања за подофицире. Очекујемо да ће проблем квалитетног школовања подофицира бити решен поновним увођењем четворогодишњих стручних војних школа – каже генерал Миленковић.

Круна обуке је гађање циљева у ваздушном простору, што се због домета ракета не може изводити у Србији већ на посебним полигонима као што је Шабла у Бугарској, на обали Црног мора, где су „наступали” и припадници 250. ракетне бригаде ПВО.

– Поред тога што је круна оспособљавања, гађање има и изузетан психолошки значај за наше припаднике јер се снага ракетних мотора, грмљавина при лансирању ракете, која после само четири секунде достиже брзину од осамсто метара у секунди, не може дочарати никаквом симулацијом. Сви наши дивизиони су последњих година прошли кроз гађање на Шабли – истиче генерал Миленковић.

У току су обуке и образовање ракеташа у иностранству, при чему се посебно издваја одлазак на школовање у академију ПВО у Смоленску, у Русији. Одлази се и на Запад, на разна школовања на којима се изучавају трендови развоја система ПВО.

Потпуковник Мики Миленковић, командант Центра за обуку РВиПВО, каже да је у току ове године у свим упутним роковима на добровољно служење војног рока повећан број војника који се обучавају за дужности у артиљеријско-ракетним јединицама за ПВД, да би се направила добра основа и база за што јачу конкуренцију приликом расписивања конкурса за пријем у професионалну војну службу.

Трупна противваздухопловна одбрана у Копненој војсци је организована у артиљеријско-ракетне дивизионе за противваздухопловна дејства у бригадама Копнене војске. Батерије за ПВД опремљене су артиљеријским системима 40 мм Л/70 „бофорс” и 30/2 мм („праге”), као и ракетним системима „шило”, „стрела-1М” и „стрела-10М”.

– Овим системима изводе се бојна гађања циљева у ваздушном простору на интервидовском полигону „Пасуљанске ливаде”, који има потребне зоне безбедности за гађања на висинама до 3.000 метара – објашњава пуковник Слободан Стопа, помоћник команданта Копнене војске за операције.

М. Галовић

—————————————–

Привилегија је имати своју ПВО

Контролисати свој ваздушни простор сопственим снагама, а не плаћати неком другом да то чини, у данашње време је привилегија само земаља које поседују одговарајућа савремена средства ПВО. Искуства говоре да су сви сукоби након Другог светског рата почели дејствима из ваздушног простора, што довољно говори о значају артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства као делајединственог система ПВО, који чине и јединице ВОЈИН и ловачке авијације, каже потпуковник Мики Миленковић.

Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.