УМРО ЈЕ У ЋЕЛИЈИ ХАШКОГ КАЗАМАТА: Десетогодишњица смрти Слободана Милошевића

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Навршава се десет година од смрти бившег предсједника Србије и Југославије, хашког оптуженика Слободана Милошевића.

Обилазак гроба на десету годишњицу смрти медијима су најавили Покрет социјалиста на челу са лидером странке Александром Вулином и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ.

Милошевић је умро од инфаркта у притвору Трибунала у Хагу, током суђења за ратне злочине и злочине против човјечности.

Пошто градске и државне власти нису дале дозволу да се Милошевић сахрани у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу.

Послије вишечасовног опроштаја и говора у Београду и Пожаревцу, сахрана је обављена у сумрак. Сахрани која је протекла без вјерског обреда, није присуствовао нико од чланова најуже породице, јер, како су навели, нису добили довољне гаранције за своју безбједност.

Милошевићева супруга Мирјана Марковић напустила је земљу 23. фебруара 2003. године, а син Марко је отишао одмах пошто је Милошевић 5. октобра 2000. године био принуђен да призна пораз на изборима за предсједника СР Југославије. Обоје живе у Русији, а кћерка Марија у Црној Гори.

Сахрани су присуствовали највиши функционери СПС-а, изузев потоњег председника социјалиста Ивице Дачића, као и тадашњи замјеник председника СРС-а Томислав Николић, предсједник руске Комунистичке партије Генадиј Зјуганов, посланик Думе Сергеј Бабурин и генерал Леонид Ивашов, као и бивши амерички државни тужилац Ремзи Кларк.

Камен-међаш Милошевићеве каријере од којег је почела његова, више од деценије дуга владавина, јесте говор 28. јуна 1989. на Газиместану, на прослави 600 година Косовске битке којој је присуствовало око милион људи.

Убрзо је услиједио распад СФРЈ, прво кратки словеначки рат, па два разорна у Хрватској и БиХ, и на крају сукоб на Косову и НАТО бомбардовање СР Југославије.

Био је лидер Социјалистичке партије Србије, два пута предсједник Србије, а потом предсједник СР Југославије.

Десетогодишња аутократска владавина Слободана Милошевића завршена је 2000. године побједом кандидата удружене Демократске опозиције Србије Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ.

Ухапшен је 1. априла 2001. због злоупотребе службеног положаја, непуних шест мјесеци пошто је окончана његова владавина.

На основу Уредбе Владе Србије, Милошевић је Трибуналу изручен 28. јуна 2001. године, тачно 12 година послије говора на Газиместану.

Суђење Милошевићу у Хагу почело је 12. фебруара 2002. године. Хашки процес против Милошевића, прекидан више пута због његовог лошег здравственог стања, трајао је четири године, а окончан је његовом смрћу у 64. години.

РТРС

Тагови: , , ,

2 коментара

  1. Милош каже:

    Народ га је довео на власт, народ и сахранио. Народ му је и дан данас захвалан на свему што је за њега учинио. У том истом народу ће остати заувек упамћен као херој и прави државник. Нека му је вечна слава и хвала.

  2. Dragan Cvijan каже:

    Za istorijsku istinu od dva zla bolji je „haski kazamat“ od „cedinog centralnog bajbuka“.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.