УБЕДИТИ СРБЕ ДА ЗАВОЛЕ АЛИЈАНСУ: Споразум о лепим речима за НАТО

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика, Војска Србије

Фото: Политика, Војска Србије

Како ствари стоје, у Србији дискретно почиње кампања државних институција за промоцију сарадње са НАТО-ом а што је иначе и обавеза коју је Србија преузела на себе ступањем на снагу Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП) у јануару. И то у тренутку када је подршка грађана Србије чланству у НАТО-у пала на 12 одсто, ма како невероватно звучало да популарност западног војног савеза може и даље падати.

У поменутом документу, који 16 година после НАТО агресије регулише највиши степен сарадње Србије и Алијансе, постоји члан „3.1. Стратегија јавног информисања“.

„С обзиром на географски положај Републике Србије у средишту југоисточне Европе и природу безбедносних изазова у региону, Република Србија ће посебну пажњу посветити промоцији и подизању свести становништва о важности међународне и регионалне сарадње у суочавању с тим изазовима. Република Србија намерава да спроведе активну и свеобухватну информативну кампању о најважнијим питањима у области реформе сектора одбране као и о карактеру, обиму и користима сарадње са НАТО-ом у оквиру Партнерства за мир, укључујући и ИПАП“, наводи се у ИПАП-у.

Стратегијом јавног информисања, наводи се даље, ће се обезбедити да информације о односима и сарадњи између Србије и НАТО-а буду „објективно и благовремено представљене“.

„Представници надлежних министарстава и институција ће израдити нацрт Стратегије, а она ће обухватити активности којима се обезбеђује пружање информација штампаним и електронским медијима, организација трибина и округлих столова; подршка академским и истраживачким институцијама, као и сарадња са невладиним организацијама“, прецизира се у овом документу.

„Стратегија ће охрабрити српске академске, истраживачке и научне институције да уђу у процес сарадње са НАТО-ом и да приступе заједничким пројектима. Подршка Одељења за јавну дипломатију НАТО ће бити важна за успешно спровођење ове стратегије, као и сарадња и подршка контакт амбасаде за сарадњу са НАТО, НАТО војне канцеларије за везу у Београду, као и чланица и партнера у НАТО“, наводи се на крају сегмента ИПАП-а посвећеног јавном информисању.

У Министарству одбране (МО) „Политици“ речено је да је за примену ИПАП-а надлежно Министарство спољних послова (МСП), где јуче нису могли да одговоре на питања у вези са медијском промоцијом сарадње са НАТО-ом већ су нас упутили да прочитамо шта пише у ИПАП-у на ту тему.

Ипак, у редакцију „Политике“ стигао је позив из МСП-а, а сазнајемо да је упућен и другим медијима, на „консултације ради што успешније примене ИПАП-а“. Са новинарима ће разговарати представници МСП-а и МО задужени за сарадњу са Алијансом. Такав састанак прошлог четвртка одржан је и са представницима невладиних организација.

И док кампања креће, „популарност“ НАТО-а у Србији –опада. Према резултатима истраживања јавног мњења Цесида, објављеног у уторак, чланство Србије у Алијанси подржало би свега 12 одсто грађана. На исто питање 2011. и 2012. године позитивно је одговарало око 25 одсто анкетираних. Бојан Клачар, извршни директор Цесида, каже да до сада у Србији није било кампање од стране државе за промоцију сарадње са НАТО-ом. С друге стране, осим деловања мањих организација и удружења, није било ни антикампање.

– У Србији се, у складу са државном политиком, промовише неутралност што је, наравно, легитимно. Јавност има негативан став према НАТО-у пре свега због рата 1999. године, а у мањој мери због каснијих збивања као што су бомбардовање Либије или кризе у односима с Русијом. Ипак, било која кампања може да утиче на јавно мњење, па и она која би се водила за сарадњу са НАТО-ом. Искуство Црне Горе то доказује где је покренута кампања па је, додуше мало, порасла подршка чланству у НАТО-у – каже Клачар.

ИПАП је ступио на снагу 15. јануара ове године када је усвојен на Савету НАТО-а. Генерални секретар Јенс Столтенберг тим поводом изјавио је да је у питању важан корак који ће ојачати сарадњу НАТО-а и Србије.

– Споразум који је прихваћен ће нам дозволити да побољшамо сарадњу на теме од заједничког интереса на обострано задовољство. На пример, заједнички рад на промовисању стабилности и безбедности, са фокусом на безбедносне изазове са којима се данас сусрећемо и кроз стручност НАТО-а у поспешивању реформи безбедносног и одбрамбеног сектора – рекао је Столтенберг.

Он је истакао да Алијанса у потпуности поштује политику војне неутралности Србије, као и да по том основу сарађује с многим земљама. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић, поводом усвајања ИПАП-а, истакао је да се Србија тиме определила да активно учествује у Партнерству за мир, али да задржава политику војне неутралности.

Иначе ИПАП је највиши вид сарадње неке земље са Алијансом, а да притом није чланица НАТО-а. Други вид сарадње је Акциони план за чланство (МАП), који се спроводи са државама које изразе жељу да се прикључе савезу, што су учиниле Црна Гора и Македонија.

И посланици и војници активни

Посланици Народне скупштине активни су у сарадњи са колегама у Парламентарној скупштини (ПС) НАТО-а. Откако је усвојен ИПАП, одржан је низ скупова на којима су учествовали парламентарци из Србије. Тања Томашевић-Дамњановић (СНС) ових дана учествовала је у Оријентационом програму НАТО-а у Бриселу. Пре десетак дана Дубравка Филиповски (НС) учествовала је на 89. Роуз-Рот семинару „Безбедност и стабилност на Јужном Кавказу: подстицање трајног регионалног мира“, одржаном у Јерменији. Средином маја стална делегација Народне скупштине Србије при ПС НАТО-а присуствовала је пролећном заседању у Будимпешти. У априлу је 88. Роуз-Рот семинар „Србија, Западни Балкан и Евроатлантска заједница“ одржан је у Београду. Такође, постоји интензивна сарадња припадника Војске Србије са колегама из НАТО-а, која се баш и не промовише у јавности, али о томе постоје информације на сајтовима МО и ВС. Када је реч о војној сарадњи, за Србију је од изузетног значаја сарадња са Кфором.

Политика

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.