У ЈЕДНОМ ОД ГЕТА НАШЕГ НАРОДА НА КИМ: Живимо и опстајемо на сто квадрата

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: pravoslavie.ru

Фото: pravoslavie.ru

И овај простор око Цркве Успења Пресвете Богородице у оквиру којег се налазимо као у гету, све је ужи. Јер, Албанци су, осим по ободу, почели да откупљују и куће у центру овог српског дела Ораховца, сужавајући нам тиме простор унутар којег смо се колико- толико осећали слободним.

Овим речима истичу своју, како кажу, највећу, од многобројних невоља, Срби из Ораховца окупљени на централном тргу испред сеоске цркве. Ту се, кажу, на окупу, осећају бар мало заштићеним, али где год да крену изван свог гета не знају како ће проћи…

– Ето, немамо слободу кретања ни до винограда који су нам удаљени од један до два километра од села. Зато, када обрађујемо парцеле или беремо грожђе одлазимо у групама, организовано – прича нам Стеван Радић (72), седећи на клупи испред једне од сеоских продавница.

Замишљеним погледом и још забринутијим гласом каже да није ни чудо што млади одлазе у потрази за бољим животом јер се недостатак праве слободе и перспективе, каже, осећа и у „ваздуху“.

И ову скученост испуњену неизвесношћу али и борбом за преживљавање, косовске институције, веле Срби, као да хоће да им отежају. Косовска општина им је узела школски аутобус који је возио децу до школе, а који је био донација јапанске владе. Иако тренутно у основној и средњој школи има око 60 ђака, проблем је што млади чим заврше средњу школу због недостатка посла одлазе у друге веће српске средине на Космету или у централну Србију.

– Нама је кућа у центру Ораховца запаљена 2003. године, тако да смо били принуђени да се доселимо овде надомак цркве. Имамо два сина и највише бринемо шта ћемо са њима када заврше школу – причају Виолета (47) и Предраг (51) Матић који је запослен у косовској полицији.

И Здравко Симић (31) са супругом Јеленом (31) и двогодишњом кћеркицом Софијом, са родитељима живи у приватној кући јер им је стан у центру Ораховца узурпиран.

– Повремено обављам грађевинске радове на манастиру Зочиште, јер је то једино што ми је овде на располагању – говори нам Здравко. – Албанска омладина осим монаштва у околној светињи, често провоцира и житеље Ораховца. Поготову они који су на граници пунолетства, како би у случају реакције полиције, избегли адекватну казну.

И у суседној Великој Хочи, живот мештана своди се на пречник од око 500 метара. Окупљени око 12 цркава из 13. века, када су била жива и три манастира, Светог Јована, Светог Николе и Архангела Гаврила, Велика Хоча је, према речима свештеника Миленка Драгићевића, темељ српске историје.

– До 1998. године опслуживао сам 22 села у којима више Срба нема на земљи, али не смемо заборавити ни оне упокојене. Јер и они су доказ о нашим коренима на овом простору на којем ће, надамо се, Срби ипак дочекати неке боље дане – прича отац Миленко.

Отац Марко у Дечанској Виници подсећа да се из ове Винице точило вино до царских одаја цара Душана у Призрену.

– Имамо око 8.000 хектара винограда, али грожђе откупљујемо и од коопераната, тако да смо ове године произвели око 60.000 литара овог вина – прича отац Марко напомињући да вино производи већина житеља Велике Хоче, али да им суштински проблем представља транспорт до центране Србије, због царинских пунктова на административним прелазима.

Зато вино и ракију коју справљају од најбољег воћа, продају у мањим количинама, углавном представницима међународне заједнице који их посећују и који знају да се у, Хочи, метоху Хиландара, где бројни православни манастири имају своја имања, справљају најбоља вина и ракије.

РАВНОМЕРНА РАСПОДЕЛА

– ВЛАДА Србије ће наставити да издваја за ваш живот и опстанак. И даље ћете добијати средства која су се до сада издвајала за ваша примања, али ће та средства у току 2016. године бити равномерније распоређена – поручио је житељима Ораховца, Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, који је недавно обишао ове две српске средине.

ПОМОЋ

И ДОК објашњава да је до 1999. године на подручју општине Ораховац живело око 5.000 Срба, Голуб Кујунџић, председник Привременог органа, прецизира да је тренутно у Ораховцу настањено 370 а у Великој Хочи 520 Срба.

– Да није помоћи државе Србије сигурно да ни ми не бисмо опстали, јер је већина обухваћена неким видом примања из Србије – каже Кујунџић, напомињући да је у току прошле и ове године продато двадесетак српских кућа и имања.

Д. Зечевић, Вечерње новости, pravoslavie.ru

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.