ТРИ МОНАХИЊЕ, ПОСЛЕДЊИ ЧУВАРИ СВЕТИЊЕ: Свети Никола из Гориоча, ослонац српског трајања у Метохији

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: СРНА

Фото: СРНА

Мати Исидора и сестре: Марта, мајка владике Теодосија, Јелисавета и Вида задњи су чувари манастира у Гориочу, на Космету, који је једва одбрањен пред налетима албанских терориста.

Како каже предање, у знак захваланости Светом Николи за изљечење сљепила, Стефан Дечански је, у давна времена, дао благослов да се сазида манастир у мјесту у коме горски вјетар чисти плућа и душу.

Вјеровање у чудесне моћи Гориоча, лијечење сљепила и слабовидости /уз једину фреску – „Свети Никола лијечи очи краљу СтеФану Дечанском“/ чувало је ову светињу, каже стара игуманија, мати Исидора.

Фото: СРНА

Фото: СРНА

На манастир су у новије доба насртали злочинци, па су је припадници међународних снага – Шпанци, а потом и Словенци – додатно обезбиједили са пет редова бодљикаве жице.

Вјеровање у чудесну моћ Гориоча повезало је велики број истинских вјерника и пријатеља ове српске светиње.

Милутин Богдановић из Ужица је „исконски везан за Гориоч“.

„Ово је светиња која уноси смирење и јача вјеру у Свевишњег да ће сваког стићи заслужена награда или казна“, каже он показујући на фреску посвећену Светом Николи исцјелитељу.

Сестринство манастира каже да је тешко бреме и вријеме „иза и испред њих“.

Фото: СРНА

Фото: СРНА

Мати Исидора, тихим гласом, тишим од „самоће у Гориочу“, покушава да пренесе страдалништво сестринства из ове српске светиње.

„Богу великом хвала. Сачувао је наш манастир и нас у њему. То је наша света дужност. То је оно за шта се молимо јутрима и повечерјима“, каже она.

Мати Исидора напомиње да је било „тешко, али и свето“ молити се 1999. године Светом Николи , а потом и злогласног марта 2004. године током погрома Срба, да спаси и заштити сестре и светињу.

Гориоч данас пркоси и штити „са висине“ изнад Истока све српско и православно докле поглед сеже у Метохијској и Осојанској котлини, до превоја према Зубином Потоку са сјеверне, те Проклетија и Шар планине са јужне стране.

Фото: СРНА

Фото: СРНА

У посједу манастира било је неколико стотина хектара, што шуме што њива и виногорја.

Данас, висока ограда и тешка улазна капија одвајају свега 25 хектара шуме и око два хектара њиве ослоњене на манастир од оних који би да узму манастиру све.

Мати Исидора и сестре вјерују да ће се народ вратити и да ће Гориоч, не само за славу и за велике празнике, бити пун живе ријечи…

У градићу је од пет хиљада Срба остало свега њих тридесетак.

Али, у Осојанској котлини живи око 2.500 православаца, улавном поријеклом из Андријевице, Берана, Плава и Колашина.

Тиња нада да ће баш Осојанска котлина, највеће повратничко насеље на Космету. оживјети и да ће Гориоч и манастир Будисавци остати светиње – ослонци српског трајања у Метохији.

Срна, Неђељко Зејак

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.