ТРАКТАТ О ГЕОМЕТРИЈСКОГ МАТРИЦИ: Ново виђење слика Саве Шумановића

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

У Националној галерији Београд отворена је изложба „Трактат о геометријској матрици“ у сликарству Саве Шумановића (1896-1942).

Циљ овог пројекта, чији је аутор Мирослав Родић, је да докаже да сликарство познатог умјетника у својој структури има кодирану информацију на којој почива постојање свијета. Наиме, кроз композицију његових дјела, која манифестују матричне слике и односе златног пресјека, очитује се јединство простора, времена, енергије и информације.

Први наговјештај да је свијет сачињен из дјелића треперавих геометријских структура свјетлости, боје и облика дали су импресионисти Моне, Реноар, Дега… а тог знања су се држали и Сера, Сезан, Гоген, Ван Гог и други.

На примјер, Матис генијално сажима искуства сликарства. Његове слике држи чврста унутрашња геометријска структура уз максималну поједностављеност. Кандински се ослободио предметности, а задржао је апстрактне геометријске форме.

Франц Марк кристалним облицима попут мноштва крхотина и комадића стакла слика свој поетски свијет. Револуционарни Пикасо разломио је форму на угласте површине и клинове од којих је направио контруктивне елементе из којих је извео вишестране геометризоване структуре, аналитичког или фасетног кубизма.

Међутим, званична критичка редакција није препознала да тој плејади припада и Сава Шумановић који у своја дјела уводи геометрију некада више, а некада мање очигледно. Основно питање које се намеће над предметом истраживања је да ли је појава геометријске матрице у дјелу Саве Шумановића освештено знање или спонтана, осјећање умјетника које кроз љубав манифестује квантну могућност везе: стварност – слика стварности.

Досадашња научна и стручна истраживања у области ликовне естетике, која су одредила значај и мјесто Саве Шумановића у модерној умјетности 20. вијека, може се употпунити синтетичким прилазом Ђуре Радишића. Наше културно памћење подсјећа нас да је Шумановић, у тексту „Сликар о сликарству“, 1924. године, исказао ликовно искуство и суштину своје умјетниче креације, подсјећа Родић.

Тим духовним трагом слиједио је сликар, педагог, конзерватор, а прије свега метаестетичар Ђура Радишић који је тумачећи јединство, логику и хармонију ликовне сензације ушао закономјерност природног поретка, у матрицу постојања, у рубна знања Саве Шумановића. „Трактатом о геометријској матрици“ закорачује се у ново и неистражено поље историје умјетности, у поље чисте езотерије – Метаестетику.

РТРС, Танјуг

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.