ТЕШКИ А СЛАВНИ ДАНИ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ: Век од почетка Макензенове офанзиве на Србију

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Ових дана навршава се сто година откако су у Првом светском рату, после блиставих победа српске војске на Церу и Колубари 1914. године, здруженим снагама Немачка, Аустроугарска извршиле напад на Краљевину Србију почетком октобра 1915. године. Након што им се придружила Бугарска, српска војска се и поред јуначког отпора нашла у безизлазној ситуацији, а оно што је потом уследило данас нам је познато као „Албанска голгота”.

Један од главних праваца продора немачких снага, с којима се српски војник тада први пут срео, био је у селу Рам на Дунаву, у општини Велико Градиште. Тим поводом, општина Велико Градиште и град Пожаревац заједничким програмом обележавају стогодишњицу одбране Стига у Великом рату.

„Пре сто година овде се бранила Србија. Треба напоменути чињеницу да је велики број војника потицао управо с овог подручја, из општина Велико Градиште и Пожаревац. У беспоштедним борбама с Немцима војници из Стига, Млаве и Хомоља су буквално бранили кућни праг”, каже за „Политику” Драган Милић, први човек општине Велико Градиште и председник Организационог одбора за обележавање стогодишњице одбране Стига.

У намери да бројно надмоћнијем и технички опремљенијем непријатељу пруже отпор што дуже, како би држали одступницу главнини војске и избеглицама у повлачењу, српске снаге су десетковане, а међу изгинулим јунацима био је и син јединац књижевника Бранислава Нушића, Страхиња Бан Нушић. У свом делу „Деветстопетнаеста: трагедија једног народа” Бранислав Нушић је описао ову тешку годину у српској историји.

После једног века од почетка Макензенове офанзиве, браниоцима Србије изгинулим у борбама с Немцима на овом делу тадашњег балканског фронта биће откривено спомен-обележје.

„Централна свечаност одржаће у среду, седмог октобра у селу Рам, где је пре сто година почело пребацивање немачке 11. армије преко Дунава. Позвали смо цео државни врх, а за сада смо добили усмену потврду министра Братислава Гашића да ће присуствовати овом догађају”, рекао је Драган Милић.

Откривању споменика претходиће културно-уметнички програм, као и виртуелна изложба Историјског архива Пожаревац „Стогодишњица одбране Стига и Браничева 1915–2015”. Др Јасмина Николић, директорка историјског архива у Пожаревцу, објашњава да су се током периода затишја 1915. године Централне силе припремале за велику офанзиву против Србије у којој је планирано ангажовање елитних јединица три државе, Немачке, Аустроугарске и Бугарске, под командом Макензена.

„Немачке и аустроугарске трупе почеле су артиљеријски и десантни напад 6. октобра 1915, да би 7. октобра започеле форсирање Дунава на рамском и костолачком сектору. Главнина немачке војске извршила је упад источно од Београда према долини Велике Мораве, док је на Београд усмерена аустроугарска војска због морално-политичког и пропагандног значаја освајања престонице”, наводи др Николић.

Немачка 11. армија, под командом генерала Макса фон Галвица, била је распоређена су на левој обали Дунава од Београда до Голупца. Супротставиле су им се, на потесу од Гроцке до Голупца, Дринска и Дунавска дивизија првог позива, као и Браничевски одред (три пешадијска пука трећег позива). Ове трупе биле су део 3. српске армије под командом генерала Павла Јуришића Штурма.

Према наредбама Врховне команде, која је очекивала савезничку помоћ, српска војска је у борбама почетком октобра 1915. ипак успела да делимично успори напредовање непријатеља. Будући да су савезничке акције изостале, Врховна команда издала је наредбу о повлачењу. До 15. октобра су аустроугарска војска правцем преко Дрине и Саве, а немачка армија преко Дунава, заузеле Београд, Смедерево, Пожаревац и Голубац, приморавши српске трупе на повлачење према Јужној Србији. Истовремено, 15. октобра 1915. без објаве рата, Србију је напала Бугарска армија, онемогућивши повлачење српске војске према грчкој граници и Солуну.

„Уследиле су у новембру 1915. тешке борбе Српске оперативне групе генерала Петра Бојовића против шест бугарских дивизија ради пробоја према Скопљу. Пошто пробој није успео, повлачење српске војске се, преко Косова и Метохије, Црне Горе и Албаније, завршило на Јадрану”, додала је др Јасмина Николић.

———————————-

Србија пионир у развоју ратног ваздухопловства

У оквиру виртуелне изложбе Историјског архива Пожаревац поводом стогодишњице Макензенове офанзиве, посебна пажња биће посвећена борбеним дејствима српске војске на рекама (Сави и Дунаву), као и у ваздуху.

„Србија је била једна од пионира у развоју ратног ваздухопловства, као и у његовој примени. Ваздухопловна команда била је 1915. године пребачена из Београда у Пожаревац, где је радила и извиђачка школа”, рекла је др Јасмина Николић.

Политика

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.