СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОД ЋОПИЋЕВОГ РОЂЕЊА: Величанствени реквијем патријархалном свијету

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

Бранко Ћопић један је од највећих српских писаца који је иза себе оставио величанствен реквијем патријархалном свијету, поручено је на свечаној академији која је поводом 100 година од Ћопићевог рођења одржана у Српској академији науке и умјетности /САНУ/ у Београду.

Говорећи о Ћопићу, који је према званичној крштеници рођен 1. јануара 1914. године, предсједник САНУ Владимир Костић рекао је да је Ћопић био мађионичар емоција и ријечи, чија је снага несхватљива.

„Када смо својевремено супруга и ја нашег сина тинејџера натјерали да чита Ћопићеве `Магареће године` и када смо из собе у којој је он био наизмјенично чули ридање и смијех било нам је јасно да смо га дали у руке мађионичара који умије да изазове најразличитије емоције“, рекао је Костић.

Академик Матија Бећковић рекао је да је након одласка Петра Кочића Босанска Крајина остала без писца, а да је Кочић у Ћопићу добио насљедника који је испод Грмеча почео да тка златну бајку о људима и судбини свог народа.

Он је нагласио да је Ћопић у себи носио радост живота, по којој су препознатљиви његови ликови, али и бескрајну тугу и језу од оног што носи будућност и смрт.

„Ћопић је погинуо у овом последњем рату иако га није дочекао. Он је у себи носио слутње. Својевремено је дошао у Бањалуку у хотел и одмах узео такси да се врати у Београд не преноћивши у њему. Тај хотел је срушен те ноћи у земљотресу. Можда ово не бих ни помињао да он није предосетио земљотрес који је разорио земљу“, рекао је Бећковић.

Према његовим ријечима, Ћопић је својим трагичним одласком 1984. године показао да није страховао за себе, него за судбину свог Николетине Бурсаћа, Јовице Јежа и осталих који су била његова литерарна дјеца, јер своју није имао.

Академик Светозар Кољевић нагласио је да је Ћопић иза себе оставио величанствен реквијем патријархалном свијету који лагано нестаје.

Он је, цитирајући одломке из појединих Ћопићевих дјела, рекао да је Ћопић суптилним и непревазиђеним хумором дотакао многе болне теме које ни данас нису изгубиле на актуелности.

„Он је у својој приповеци из тридесетих година прошлог века `Паук, бубица и ветрови` описао насилног паука који хоће да освоји цео свет. Да га зароби у своју мрежу. Да ли вас ово подсећа на нешто данас? Сви Ћопићеви ликови живе и актуелни су“, закључио је Кољевић.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.