СУТРА ВАНРЕДНА СЕДНИЦА ВЛАДЕ: Србија најављује контрамере Хрватској

Фото: Политика/Ројтерс

Фото: Политика/Ројтерс

Земље Европске уније имају правни основ да избеглице које су ушле преко Србије врате назад, изјавила је портпаролка Европске комисије Наташа Берто, док највиши државни функционери у Београду поручују да је то неприхватљиво. Уговори о реадмисији које је Србија закључила са ЕУ дају право чланицама да врате не само грађане Србије којима је одбијен захтев за азил, него и грађане трећих држава, нагласила је портпаролка. „Ти уговори обично садрже и клаузулу о држављанима трећих земаља, што се односи и на особе у транзиту”, рекла је портпаролка.

Овакав став ЕК, којим се сав терет избегличке кризе пребацује на земљу која је добила највише међународне оцене од почетка проблема са мигрантима, изазвао је запрепашћење у врху српске власти и неуобичајено оштре реакције. Европски функционери су признали да су морали да суспендују и даблинске прописе и споразум из Шенгена, док са друге стране инсистирају на слепој примени споразума о реадмисији са Србијом.

Реаговао је премијер Александар Вучић, који је у интервјуу за британску агенције Ројтерс оценио да је ЕУ показала слабост у решавању избегличке кризе, а да Србија очекује свеобухватно решење и спремна је да преузме део одговорности. Као део тог решења, треба деловати између Сирије и Турске и раздвојити праве избеглице од економских миграната. Вучић је нагласио да је за Србију неприхватљиво да избеглице буду враћене у нашу земљу и да од европског комесара Јоханеса Хана, који у петак долази у Београд, очекује да чује коначно решење.

На ванредној конференцији за новинаре, Вучић је рекао да „они који су укинули Шенген и Даблин, сада би да сав терет избегличке кризе пребаце на Србију”.

Српски шеф дипломатије Ивица Дачић поручио је са конференције ОЕБС-а у Варшави да Србија неће дозволити да буде ограђена жицама и са затвореним путевима. „Србија не може да дозволи да буде концентрациони логор, а да то никога није брига. Да ли је Европа способна да управља организацијом као што је ЕУ? Ако није, Србија ће бити принуђена да уведе контрамере”, упозорио је Дачић.

И министар за рад, запошљавање и социјална питања Александар Вулин изјавио је у Бриселу да враћање избеглица у Србију путем уговора о реадмисији није решење и да је неопходно да Европска унија формулише заједничку политику. „Када би ствари биле тако једноставне мигрантске кризе не би ни било, јер би свака земља вратила мигранте оној претходној, и тако све до земље порекла”, казао је Вулин. „То није могуће, нити ће тако бити, а ни у Европској комисији не очекују да ће се то десити”, рекао је Вулин после састанка са европским комесаром за ванредне ситуације и хуманитарна питања Христосом Стилијандесом.

Од Стилијандеса је Вулин затражио помоћ из фондова ЕУ за цивилну заштиту ради збрињавања миграната и подршку како би се обновиле залихе. Министар је нагласио да решења избегличке кризе неће бити све док ЕУ не формулише заједничку политику. „Или ће ЕУ наћи целовито решење по коме ће све земље погођене мигрантском кризом, биле оне чланице или не, радити по истим правилима, или нећемо моћи да говоримо о ЕУ каква је била пре кризе”, навео је Вулин.

Портпаролка ЕК није била прецизна у одговору колико је избеглица досад враћено из Мађарске, земље која је прва најавила да ће спровести такву меру. Будимпешта већ користи механизме споразума о реадмисији, по којима је могуће депортовати тражиоце азила којима је одбијен захтев, како у земљу порекла, тако и у државу са чије су територије ушли, у овом случају то је Србија.

Подсетимо, ранијом пресудом Европског суда за људска права, којом је у једном случају утврђено да један азилант није имао хумане услове на грчкој територији, мигранти се не могу враћати у прву земљу ЕУ у коју су ушли, Грчку. Али, се могу враћати у „сигурну” земљу, односно Србију, која има такав статус.

Од почетка избегличке кризе, незванично се процењује да је кроз Србију прошло 140.000 регистрованих миграната, али има и оних који нису подлегли регистрацији, јер су ушли илегално. Према прецизним али незваничним подацима, од 1. јануара до 17. септембра 2015. у Србији је било 131.576 „изражених азилних намера”, особа које је регистровала наша полиција и које су добиле упут за смештај у центру за тражиоце азила.

Сви они су фотографисани, узет им је отисак прста, као и изјава кроз које земље су пролазили на путу до Србије, и одакле су ушли на нашу територију. То може бити важно у случају реадмисије, јер постоји писани траг о њиховом кретању, али представља потенцијалну опасност због европског правила о враћању азиланата у земљу „прве регистрације”. Тиме се објашњава и изјава хрватског министра полиције Ранка Остојића, како они не узимају отиске прстију избеглицама, јер се мигранти наводно плаше тога.

Политика

Тагови: , , ,

?>