СУПЕРТАЈНИ ПРОЈЕКАТ ЈНА: Југославија развијала авион бољи од Ф-16, Доланц све спречио!

ИСКРА на Фејсбуку

projekat-aviona-JNA

У јуну 1991. на Париској изложби авиона “Бурже” командант Југословенског рат­ног ваздухопловства, генерал Звонко Јурјевић саопштио је партнерима из Француске авио-индустрије да Југославија дефинитивно одустаје од развоја и производње вишенамен­ског надзвучног авиона НА.

Да никоме није било лако, па ни југословенском генералу Сави Пустињи, директору програма НА, преносе у опсежној причи за Новости.

Идеја је рођена 1982, а у тренутку када је НА обустављен на њему је радило више стотина врхунских стручњака. Било је планирано да првих пет прототипова (три једноседа и два двоседа) полете 1995, а да серијска производња почне 1999. За потребе Југословенског ваздухопловства предвиђена је набавка 200 летелица НА, до 2009. године, ваздухопловна индустрија СФРЈ је спремала кадрове и технологије за производњу, а партнери из Француске и Енглеске због односа цене и квалитета једномоторног авиона сматрали су да би било могуће продати до 500 примерака.

Југословенска привреда је за потребе производње НА требало да отвори око 100.000 радних места, а трошкови целог пројекта били су процењени на скромних четири милијарде долара.

Пре десетак дана, у издању Генераштаба ВС појавио се двотомни Зборник радова о 100 година српског ваздухопловства. У прилогу о развоју НА генерал Сава Пустиња, човек који је водио програм овог авиона, пише о стању техничке памети на овим просторима пре скоро три деценије.

У Ваздухопловнотехничком институту већ 1987. године постојао је локални “интернет”, интегрисан на тада напредни амерички рачунар процесор ВАКС 8.700 (једини изван западних земаља). Институт је умрежио оптичким кабловима своје пројектантске капацитете и лабораторије, сва важнија радна места. Успоставио је и нтегрисан систем за пројектовање и истраживање, уградио савремени и моћни софтвер. Били су оперативни аеротунели.

Испитивање НА, који је 1986. идејно пројектован у сарадњи са “Марцел Дассаулта” у Паризу и са енглеском фирмом “Бритисх аероспаце”, показало је да је наш авион у блиској ваздушној борби бољи од америчког Ф-16 у свих 10 симулираних почетних услова борбе.

За дејство ваздух-земља, НА је планиран као редак авион из тог доба који би на циљеве могао да дејствује и са дистанце од 50 километара у ваздушном простору.

Француска фирма Снецма је развила мотор М-88Y, где је Y била ознака за Југославију. Седиште пилота је пројектовано нагнуто, тако да пилот може лакше да подноси оптерећења у маневру. У институтској лабораторији била је у функцији симулациона кабина пилота, која омогућава управљање гласом. Предви­ђена је још тада ГПС и инерцијална навигација авиона, а пилот је на визиру кациге имао слику лета и догађања у ваздуху и земљи.

Генерал Пустиња је данас у 78. години. Пензионисан је 1996. Без чемера прича о пропалој прилици да надзвучни вишенаменски авион лансира нашу земљу у свет технолошки средњеразвијених и додаје да југословенски надзвучни авион није био цртеж и фикција, већ програм са удареним темељима, који је убијен глупошћу, злобом и себичношћу, као, уосталом, и цела земља.

Године 1986. у бироима у Паризу и Београду стручњаци из наше земље и Француске, односно Енглеске, радили су заједно. Идејним пројектом је обухваћено девет варијанти за авион једносед и две за двосед, напредне четврте генерације. Раније, Французи су развили свој авион “рафал”, на којем су верификовали најнапредније технологије, а НА се наслањао на њега, те је ризик био сведен на минимум.

– Сарадња између наших стручњака са Французима и Енглезима била је на врхунском нивоу – наставља генерал. – Шеф развоја Марцел Дассаулта, господин Боне, долазио је у Београд, био је убеђен да смо на одличном путу. Хвалио је наше инжењере који су радили у Паризу. Колико нам је веровао сведочи податак да сам ја био један од неколико људи из целог света коме је омогућено да уђе у лабораторије где су се испитивале свемирске летелице. У Београду, Бањалуци, Сарајеву, Мостару, Трстенику, Панчеву… освајана је производња свега што је истраживано и пројектовано у нашем Жаркову. А онда се десио слом.
Уговор о наставку сарадње на развоју и производњи са Французима био је усаглашен и написан и само је остало да Председништво СФРЈ 1989. да сагласност за потпис.

– Био је јул те године, страшна врућина – сећа се саговорник.– У Жаркову смо чекали долазак чланова Председништва СФРЈ уверени да је све под контролом. На наше запрепашћење Стане Доланц при обиласку није хтео ни да се попне на спрат при обиласку институтских капацитета. Јосипа Врховца и Станета Доланца НА уопште није интересовао, што нису ни прикривали.

Новости

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.