СУДОВИ У ПРИЈЕПОЉУ И НОВОМ ПАЗАРУ ТРАЖЕ ПРЕВОДИОЦЕ: Ни брата не разуме без тумача за босански

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика, С. Јовичић

Фото: Политика, С. Јовичић

Навршило се пет година откада су поједини житељи бошњачке националности који се суде или им се суди у Основном суду у Пријепољу почели да траже превод судских списа са српског на босански језик. До сада се због тога овде нагомилало око 140 нерешених предмета.

Сазнајемо да је Министарство правде управо привело крају избор сталних судских преводилаца за босански језик, али ниједан још није стигао у пријепољски суд. Након тестирања кандидата, изабрани су два судска тумача за подручје Вишег суда у Ужицу и три за подручје новопазарског Вишег суда.

О невољама пријепољског правосуђа због босанског језика, председник Основног суда у Пријепољу Милета Безаревић за „Политику“ каже да овакви предмети дуго стоје нерешени, будући да поједине странке у поступку захтевају да им се обезбеди превод на босански језик.

– Има предмета који због тога по три-четири године стоје нерешени. То ствара застој, доводи странке у неравноправан положај, јер се неки поступци редовно спроводе, а други одуговлаче – каже Милета и додаје: – Ми смо тачно по материјама утврдили број предмета који су у овом суду у застоју због босанског језика. У кривичној материји 78 предмета, у парницама 36, а остало у ванпарничним поступцима.

Видевши то као шансу да судски поступак одуговлаче, појединци је максимално користе. Безаревић каже да постоји парница у којој се суде два брата Бошњака. Док брат тужилац није имао посебан захтев око језика, тужени брат је затражио преводиоца.

– Али улоге и жеље су се промениле кад су се та двојица нашла у извршном поступку. Онда је онај брат који је код тужбе у парници тражио превод на босански, сада разумео језик без превода, да би други, коме је раније све било разумљиво, као дужник затражио преводиоца. Такви језик разумеју по потреби. Међутим, дужни смо да поштујемо оно што у процесном закону пише: да странка може да користи свој матерњи језик у поступку пред судом, а ако не разуме језик на коме се води поступак може да тражи преводиоца – објашњава председник пријепољског суда.

На питање зашто нису ангажовали Милорада Бејатовића из Новог Сада, јединог судског тумача и преводиоца за босански језик, Безаревић одговара да јесу у неким предметима.

– Оне које смо му послали Бејатовић је превео и вратио суду, али он има много других обавеза, па није могао све да стигне – одговара Безаревић.

Министарство правде је 29. маја ове године огласило конкурс за постављање сталних судских преводилаца за босански језик: по три преводиоца за подручја Вишег суда у Ужицу и Вишег суда у Новом Пазару. Према условима конкурса могли су се јавити они држављани Србије који имају „високо образовање за одређени страни језик или поседују потпуно знање језика са кога се и на који преводи“, уз познавање правне терминологије и задовољавање других општих услова. – Избор тумача за подручје Вишег суда у Ужицу значи њихово ангажовање и у Основном суду у Пријепољу. Тиме се активирају поступци који су у застоју, а овај проблем за убудуће бива решен – каже Милета Безаревић.

Бејатовић председавао комисији

Милорад Бејатовић из Новог Сада, судски тумач за босански језик и професор правних наука, обавестио нас је да је ових дана завршен избор сталних судских тумача за босански језик по конкурсу Министарства правде.

– Председавао сам комисији у којој су још били професори са филозофских факултета у Сарајеву и Тузли. За новопазарски суд јавио се већи број кандидата, од којих су три изабрана, док су за подручје ужичког Вишег суда од три предвиђена изабрана два. Главни услови су били познавање језика и високо образовање, а о правној терминологији и другом сви су полагали тест провере, писмени и усмени – рекао нам је Бејатовић.

На питање какве су разлике између српског и босанског језика на које су кандидати морали да обрате пажњу, овај судски тумач објашњава да су разлике мале, али да их има.

– Босански језик је језик три народа у БиХ и има свој правопис, који се разликује од српског. У Босни, изузев у Републици Српској, у пракси се више користи латиница, док је у званичним списима у Србији присутнија ћирилица. У босанском има пет-шест речи за одређени појам, а у српском мање, по две-три речи. Део турцизама је више присутан у босанском, и то и у дијалекту и у правопису. Те и друге разлике тумач примењује – наводи Бејатовић.

Што се тиче његових превода у пријепољском суду, он каже да је председник тог суда „направио од тога непотребну тензију и дао у јавност“.

– Превео сам пет-шест предмета, а онда ми је даљи рад он забранио, из њему знаних разлога. А био сам у стању да за протекле четири године преведем и више хиљада предмета – истиче Милорад Бејатовић.

Политика

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.