СУД ВРАТИО ЧАСТ И УГЛЕД ПОСЛЕДЊЕМ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ МОНАРХУ: Рехабилитован краљ Петар Други

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Последњи југословенски монарх, краљ Петар Други Карађорђевић правоснажно је рехабилитован, сазнају „Новости“ у Вишем суду у Београду. Како је потврђено за наш лист, решење о рехабилитацији донето је још 10. јула, али се чекао законски рок од месец дана да ли ће бити жалбе на ову одлуку.

Пошто жалби није било, краљ се може и званично сматрати неосуђиваним. Он је уједно и последњи Карађорђевић коме су враћена грађанска права, част и углед.

Заступник престолонаследника Александра, Ђорђе Ђуришић очекује да ових дана добие и званично правоснажно решење о рехабилитацији:

– Тужилаштво је одмах рекло да се неће жалити, па смо знали да ће краљ и формално бити рехабилитован ове јесени, али нисмо знали тачан датум. Почетком септембра ћемо један примерак решења о рехабилитацији доставити Агенцији за реституцију. Тако ће поступак одлучивања о нашем захтеву за повраћај имовине наследницима Карађорђевића моћи да се настави.

Захтев за рехабилитацију краља Петра и његовог сина Александра заступници породице поднели су 2. фебруара ове године. Рехабилитација је била судска, а не законска. То значи да суд није морао да одлучује да ли су испуњени законски услови за рехабилитацију, већ само да донесе решење, будући да су законом из 2001. Карађорђевићи већ рехабилитовани. Те године је укинут Указ Председништва Президијума Народне скупштине ФНРЈ од 8. марта 1947, којим је породици Карађорђевић одузето држављанство и имовина. Указ је потписао др Иван Рибар, лични пријатељ Јосипа Броза Тита.

Престолонаследник Александар рехабилитован је први, одлуком судије Предрага Васића, 8. јула. Само два дана касније, судија Снежана Савић Сабљић донела је и решење о рехабилитацији његовог оца. Ова одлука до данас није обелодањена јер су заступници породице чекали да постане правоснажна.

Захтев за рехабилитацију поднет је, иначе, на захтев Агенције за реституцију, која је прошлог октобра тражила правоснажна решења о судској рехабилитацији за краља и престолонаследника. То је законски услов за повраћај имовине за све грађане, па и за краљевску породицу.

Петар II Карађорђевић рођен је у Београду, 6. септембра 1923. Умро је у Денверу, 3. новембра 1970. На југословенском трону формално је био од 1934. до 1945.

Био је најстарији од три сина краља Александра Првог и краљице Марије. Имао је тек 11 година када је, после смрти оца, постао краљ, и тек 21 када је изгубио власт. Пошто је још био дете у време убиства краља Александра, 1934. године, власт је пренета на Намесништво које је у тестаменту одредио сам краљ Александар. На челу је био кнез намесник Павле Карађорђевић, а чланови су били Иво Перовић и Раденко Станковић.

После војног пуча против кнеза Павла и владе Цветковић-Мачек, који су донели одлуку о приступању Југославије Тројном пакту, Петар Други, у то време седамнаестогодишњак, проглашен је пунолетним. Грађане је у једном тренутку изненадио глас који чита проглас: „Одлучио сам да узмем у своје руке краљевску власт. Намесници који су разумели оправданост моје одлуке, сами су поднели оставке… Моја верна војска и морнарица већ извршавају моја наређења. Позивам Србе, Хрвате и Словенце да се окупе око круне…“

Међутим, у земљи је владао само 19 дана, пошто је 14. априла одведен у избеглиштво након напада сила Осовине на Југославију. Прво је емигрирао у Грчку, па у Јерусалим, затим у Египат, и на крају у Енглеску, где је завршио школовање на Кембриџу.

Током рата је најпре подржавао покрет Драгољуба Драже Михаиловића, а када су се савезници преоријентисали на партизански покрет, и краљ је под притиском позвао присталице да ступе у НОВЈ. Према споразуму Тита и др Ивана Шубашића, склопљеног у јуну 1944. године, краљ је у марту 1945. пренео своја овлашћења на трочлано намесништво.

Намесништво је за 11. новембар 1945. расписало изборе за Уставотворну скупштину, а ова је 29. новембра 1945. прогласила републику и укинула монархију. Тако је краљ и званично збачен са престола.

Шездесетих година Александар Други се преселио у САД, где је и преминуо. У Америци је наводно имао фирму која је пропала, а медији су спекулисали да је живео од наследства своје мајке Марије и помоћи емиграције. У болницу „Сен Клер“, у Њујорку, примљен је 18. фебруара 1970. Боловао је осам месеци и тамо му је пресађена јетра. Умро је од запаљења плућа и других компликација после трансплантације.

Сахрањен је под именом Петар Петровић у манастиру Светог Саве, у Либертивилу, градићу од 20.000 становника, близу језера Мичиген. На истом гробљу сахрањен је и владика Николај Велимировић. Иза себе је оставио наследника, сина Александра, рођеног из брака са супругом Александром, и блиску пријатељицу Милицу Анђелковић, познатију као Мици Лоу.

Посмртни остаци последњег краља пренети су у земљу 17. јануара 2013. и сахрањени са посмртним остацима других Карађорђевића, у Цркви Светог Ђорђа, на Опленцу.

РАСПРАВА О ИМОВИНИ У ОКТОБРУ

Карађорђевићи су поднели захтев за повраћај имовине крајем јануара 2014. Они су тражили имовину која је после смрти краља Александра, оставинским решењем од 27. октобра 1938, подељена на три једнака дела између синова Петра, Томислава и Андреја. У захтеву се налазе: комплекс Белог и Краљевског двора, куће у београдским улицама Патријарха Димитрија 52, Краља Александра 24, Крунској 7 и Сарајевској 37, кућа у Абердаревој 1 (наследство краљице Марије), ливаде код Сокобање и намештај, уметнине, скулптуре, сребрнина…

– Расправа о захтеву за повраћај имовине династији Карађорђевић биће одржана почетком октобра, а одлуку очекујемо у децембру, евентуално у јануару – каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију. – Бели двор, по закону, као заштићено културно добро, неће бити враћен, а што се тиче остале имовине, видећемо током расправе.

Новости

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.