СТРАФОР: Запад спречава руски гас и преоријентише Србију

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Западне владе јачају напоре да спрече руски енергетски утицај у региону Балкана, док руска финансијска ограничења у комбинацији са спремношћу Запада да узме учешћа у алтернативним пројектима попут Јужног гасног коридора већ доводе до преоријентисања Србије према западњачким опцијама, наводи се у анализи америчке организације за стратешке анализе Стратфор.

Као земља на граници Европе и Азије, са дугогодишњим културним и економским везама са Русијом, Србија ће, како оцењује Стратфор, наставити да балансира између Русије и Запада, док западне владе, у светлу сукоба са Русијом око Украјине, имају прилику да појачају утицај у региону Балкана кроз пружање политичке и финансијске подршке пројектима енергетске диверзификације у Србији.

Стратфор се осврнуо и на изјаву премијера Србије Александра Вучића који је 28. маја, говорећи о европским инвестицијама у региону Балкана, рекао:

„Потребан нам је је известан новац из фондова Европске уније, и онда ћете видети осмехе на нашим лицима”, изјавио је тада Вучић.

Иако би, како оцењује Стратфор, техничка и политичка подршка Сједињених Држава могла одиграти кључну улогу у „убеђивању” Србије да смањи зависност од Русије, инвестиције за неопходну гасоводну инфраструктуру ће вероватно доћи из Европске уније. Званични Брисел је већ издвојио 1,5 милијарди евра за инвестиције у Србији за период од 2014-2020. године, а у оквиру тог програма, енергетска безбедност је једно од области улагања, пише Стратфор.

„Већа интеграција Србије би такође помогла тежњама Хрватске ка изградњи терминала за течни природни гас (ТПГ), док би прикључивање Србије на Трансјадрански гасовод, који има подршку ЕУ, помогло Унији да настави са стратегијом сопствене диверзификације, невезано за кандидатуру Србије у ЕУ”, оцењује Стратфор. У анализи се примећује да би, као и САД, поједине европске владе, посебно Немачка, волеле да ограниче утицај Русије на Балкану.

После обустављања пројекта Јужни ток, који је требало да донесе отварање 2.000 нових радних места у Србији и привуче око 1,5 милијарди евра инвестиција у земљи, званични Београд сада има две опције. Прва је градња инфстраструктуре неопходне за прикључивање на Трансјадрански гасовод, који би требало да буде конкуренција руском и до 2020. године да спроводи гас из Азербејџана у Турску па затим у југоисточну Европу. Србија би, према том предлогу Стратфора, требало да изгради гасоводну мрежу која би била повезана са Македонијом или Црном Гором како би приступила новом гасоводу.

Друга могућност за Србију је планирана градња терминала за ТПГ у Хрватској, који је још увек у раним студијама изводљивости и требало би да буде изграђен на Крку.

У анализи се наводи да је Србија већ дуго времена у великој зависности од руских енергената, покривајући 80 одсто својих потреба у енегетици кроз увоз руског земног гаса и притом плаћа високу цену од 340 долара по 1000 кубних метара, док суседна Мађарска плаћа само 260 долара.

Политика

Тагови: , , , ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Susedna Madjarska je najverovatnije uplatila tu razliku cene iz sopstvenog dzepa, dok srpski mudraci sa jasala im polozenih iz Rusije greju fotelje I placaju gas. Tek pod tim istim kormilom sa Krka imaju da dobiju cenu iz Rusije za „diverzifikaciju“. Za odrzavanje u zivotu srpske porodice Rusija nece zrtvovati sopstvenu. To je vec ozakonjeno po izjavi Vladimira Putina, ruskog Predsednika. Za koliko je Vucicev korak duzi pet puta brze Putin koraca.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.