СТОЈАНОВИЋ: За САД и НАТО права мјера за Србију је Београдски пашалук

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: ИН4С

Фото: ИН4С

Бивши шеф Војно-безбједносне агенције Момир Стојановић изјаву НАТО генерала Петра Павела да Балкану пријете исламски тероризам и руски утицај види као најаву радикалније политике САД и НАТО-а на овом простору, незадовољних све већим присуством Русије.

Предсједавајући Војног одбора НАТО-а, чешки генерал Петар Павел, ових дана је из Сплита поручио да Србија и Република Српска због све већег руског утицаја представљају озбиљну пријетњу чланицама НАТО-а на Балкану који је и даље, сматра он, потенцијални извор ратних сукоба.

Одмах је и додао да НАТО, наравно, мора да „одврати противника и одбрани своју чланицу од било какве претње“.

Какву поруку носи оваква изјава предсједавајућег изречена послије конференције Војног одбора НАТО-а, и то само неколико дана након што је њемачки државни министар за Европу Михаел Рот у Београду изјавио да Србија има 2емачку подршку ако је одлучна у својој намјери да буде део ЕУ, а не Русије.

Најновија изјава Павела за некадашњег шефа Војно-безбједносне агенције (ВБА) генерала Момира Стојановића није нимало чудна.

Он је подсетио да САД и земље Западне Европе имају неупоредиво већи број невладиних организација на које утичу, да су вјежбе које НАТО спроводи са нашим Министарством одбране далеко бројније него оне са Руском Федерацијом.

„Дакле, ниједан аргумент за изјаву какву је дао Павел не стоји. Али је очигледно да је због чвршћег става Руске Федерације када је у питању рјешавање проблема на балканском полуострву присутна нервоза у САД и НАТО-у“, казао је Стојановић.

Он сматра да стабилности више пријети непринципијелна политика коју НАТО спроводи већ дуги низ година према државама Западног Балкана, него исламски тероризам и Русија.

„Не би ме изненадило да, желећи да се ствари на Балкану искомпликују, САД у перспективи прибјегну неким методама специјалног рата, попут оних када су сами изазивали кризе на простору Балкана, као што је био случај Рачак или Маркале“, каже Стојановић.

Он сматра да би један такав инцидент био довољан да закомпликује већ довољно компликовану ситуацију у Македонији, БиХ, на Косову и Метохији.

„Управо ту су присутни највећи проблеми, а ниједна од тих земаља, па ни Косово, које они сматрају независном, није чланица НАТО. Тако да зачуђује изјава да ће НАТО бранити интересе својих чланица на Балкану“, навео је Стојановић.

Зато он изјаву Павела доживљава као увод или најаву, па и тиху пријетњу администрацијама земаља на Балкану да се морају слепо повиновати интересима САД и НАТО-а.

Али га, каже, не чуди што је НАТО генерал такву изјаву дао из Сплита, из Хрватске, с обзиром на све веће наоружавање хрватске армије, односно НАТО снага у тој републици.

То онда индиректно значи и отворену пријетњу да они могу да дестабилизују најпре стање у БиХ, с обзиром на најављени референдум и на то да се Дејтонски мировни споразум клима. То је с једне стране пријетња, а с друге стране одвраћање Србије од планова да нашу војску напокон опреми савременијим средствима ратне технике, о чему преговара са Руском Федерацијом, сматра он.

Притисак да се Србија определи На питање да ли је то још један од притиска који су, како се наводи, готово свакодневни, да се Србија определи између НАТО-а и Запада и Русије, бивши шеф ВБА одговара потврдно.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.