СТОЈАНОВИЋ НА ПОТЕРНИЦИ ИНТЕРПОЛА: Циљ застрашивање Срба, да се не враћају на Космет

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Посланик Српске напредне странке изјавио је да је чуо да је за њим преко на предлог Основног суда у Ђаковици, Унмикова администрација на КиМ покренула „црвену“ Интерполову потерницу против њега и још 16 грађана Ђаковице због  сумње да је су починили кривично дело ратни злочин,.истакавши да се нада да има „државу која ће реаговати, јер расписивање овакве потернице има за циљ застрашивање Срба да се не би вратили на Космет и да се њихова имовина разграби”.

Говорећи о одлуци Основног суда у Ђаковици, где је рођен, да покрене кривичну пријаву против њега и још 16 Срба, Стојановић је новинарима у Скупштини Србије рекао да је расписивање потернице у вези са одлуком Уједињених нација да се формира суд за ратне злочине ОВК на Косову и Метохији. Он је, како је рекао, уверен да ће бити још таквих оптужница по градовима на Космету, а све „с циљем да се ублажи ефекат формирања тог суда”. Стојановић је казао да је поносан на све што је урадио, да нема намеру да се ставља у позицију да се брани и оценио непримереним да један општински суд расписује црвену потерницу. Он је додао: „Био сам заменик начелника безбедности Приштинског корпуса од 1993. до 1996, а до 1999. године њен начелник.”

Реагујући на то што је Интерпол расписао потерницу за Стојановићем због, како се тврди, почињених злочина над цивилним становништвом, Милован Дрецун (СНС), председник Одбора за КиМ, рекао је новинарима да се Србија залаже да сви ратни злочини који су почињени током сукоба на КиМ буду откривени и процесуирани и да је Србија на том пољу далеко испред КиМ. Што се тиче потернице за Стојановићем, Дрецун указује: „Треба погледати контекст тренутка у коме се подиже оптужница и може се уочити подударност са интензивираним притиском Запада да Приштина усвоји закон о формирању специјалног суда.

Тај суд треба да суди припадницима ОВК за почињене ратне злочине и сада се та прича маскира, релативизује и маргинализује. Што се тиче колеге Стојановића, мислим да ћемо ту бити потпуно чиста ситуација. Оно што је он радио на КиМ као начелник служби безбедности Приштинског корпуса је доступно, он је у неколико наврата био сведок у Хашком трибуналу, ја не знам шта сад суд у Ђаковици покушава да уради. Ако је на слободи Рамуш Харадинај, који је на подручју Ђаковице и Дечана починио ужасне злочине, онда не знам о чему било ко на КиМ може више да прича. Када последњих месеци стално форсирате причу о томе да је генерал Љубиша Диковић наводно одговоран за неке злочине, па се сада прави случај Момира Стојановића, уз чињеницу да суд у Ђаковици није нашао за сходно да разоткрије масовну гробницу која постоји на територији општине, него у о томе упорно ћути, а сада отвара некакву оптужницу против Срба, онда вам је јасно да тиме хоће да потпуно преокрену причу. То је рецепт који је примењиван свих ових година.”

Шеф посланичке групе ДС-а и бивши шеф нашег преговарачког тима за КиМ Борислав Стефановић такође је потерницу против Стојановића довео у везу са најављеним формирањем суда за ратне злочине у Приштини: „И ми подржавамо формирање тог суда, који треба да истражи све злочине које су чинили припадници ОВК, јер је то корак у правцу помирења задовољења правде. Што се тиче генерала Стојановића, сигуран сам да је у стању да одбрани своју невиност. И Оливер Ивановић би имао пуно тога да каже бранећи се на суду и сваким даном се показује да је оптужница неодржива. Не видим зашто би генерал Стојановић био мање успешан у томе. И он ће умети да докаже да нема ни трунке његове одговорности. На суду је да то утврди.”

Посланик Партије за демократско деловање Риза Халими рекао је новинарима да истражни органи треба да обаве свој посао и да истраже све злочине од 1999. до 2001, али нико унапред не може бити окривљен. Он сматра да ко год да је у питању, „посланик, министар, или ма који грађанин мора пред судским органима дати исказ”, а колико је њему познато „сви релевантни чиниоци на Косову подржавају формирање суда”. За потерницу је, каже, чуо од новинара.

Како ради Интерпол на КиМ

Потерница за Стојановићем расписана је по захтеву мисије Унмик на Косову. Канцеларија Интерпола на Косову ради у саставу Унмика.

Унмик је једина овлашћена мисија која има могућност да преко међународне сарадње потражује особе и размењује информације са земљама и организацијама које не признају Косово као независну државу. У том контексту, Унмик има улогу посредника који прослеђује захтеве за потерницама мисије Еулекса, али и саме полиције Косова.

Упућени тврде да Унмик не улази превише у правне детаље оправданости расписивања потерница, већ само технички прослеђује Интерполу захтеве Еулекса и полиције Косова.

Када Унмик, али и свака држава члан Интерпола, комплетира неопходну документацију, сам чин расписивања међународне потернице мери се минутима, а потерница се истог секунда види у свим земљама на које се односи.

Просторно важење потернице Интерпола се разликује од случаја до случаја. Неке важе само за суседне земље, неке само за Европу, неке за цео свет, али постоји и много других модалитета.

Да ли ће по тим међународним потерницама бити поступано у државама чланицама Интерпола зависи искључиво од њихових надлежних органа и принципа поступања Генералног секретаријата Интерпола. Пракса је различита, од случаја до случаја.

Издавање потернице може се наредити у случају када је покренут кривични поступак, на пример, када је донето решење о спровођењу истраге или подигнута оптужница, затим када се окривљени налази у бекству, али и у случају када постоји наредба за довођење окривљеног, то јест постоји решење о одређивању притвора. За лицима се трага и због бекства из затвора.

Политика

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.