ШТА НОСИ „СВЕОБУХВАТНИ ОКВИРНИ СПОРАЗУМ“: Европа тражи поступно признање Косова?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото:  rs.sputniknews.com

Фото: rs.sputniknews.com

Ни српски ни европски званичници, али ни аналитичари, не могу да се сложе око питања да ли свеобухватни оквирни споразум, на чијем потписивању инсистира ЕУ, значи признање или је то само политички документ, док би евентуални статус Косова био решаван за 10 година.

Немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер није донео нове услове у Београд, сагласни су аналитичари са којима је Спутњик разговарао. Међутим, они различито гледају на те услове, али и на ефекте посете.

Порука јучерашњег састанка да ће Немачка подржати отварање преговора ако Србија испуни услове из такозваних 11 тачака, али и услове који нису везани за Косово, попут проналажења криваца за паљење Амбасаде Немачке, сматра аналитичар Душан Јањић

„Дакле, ништа ново. Мислим да је ова посета и Београду и Приштини имала за циљ да се охрабре преговарачи да почетком маја потпишу ‘Други оквирни споразум‘ и тако створе основ за лобирање Немачке“, прецизира Јањић за Спутњик.

Председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић каже да је немачки министар поновио серију веома тешких услова — или како каже — уцена, који се тичу завршетка повлачења свих институција Србије са Косова, помоћи Србима на Косову, питања језера Газиводе и других тема у вези са власништвом.

„Штајнмајер је поновио оно што је суштина практично свих услова и што је завршетак ове фазе притисака на Београд, а то је потписивање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине. У преводу, то је де факто и де јуре признање независног Косова. Чињеница да се тај споразум реторички назива другачијим именом — које ће лакше прогутати српско јавно мњење — апсолутно не сме да одвуче пажњу од чињенице да се ради о споразуму којим би Београд требало да призна независно Косово као одвојени ентитет“, категоричан је Митић.

Душан Јањић не слаже се са оваквим ставом и каже да политичари и јавност у Србији бркају појмове.

„Први свеобухватни споразум је потписан априла 2013, очекује се у мају ‘Други свеобухватни споразум’, који би покрио све теме којенаведене у 11 тачака и обавезу да се настави дијалог. Ништа више. То је основ за покретање поглавља 35“, твди Јањић.

Он додаје да би после крајње нормализације односа — за 10, 15 година — требало да буде потписан завршни споразум. То ће зависити, прецира даље Јањић, од тога какав ће статус тада имати Косово.

„Питање је да ли ће за 10 година Косово бити чланица УН, да ли ће са њом или са Европском унијом Србија моћи да потпише споразум. Због тога је и остављена флексибилна формулација. То се зове правно обавезујући споразум, за сада. Јер, ови оквирни споразуми, као што је утврдио Уставни суд Србије, нису правни већ политички. Они производе правне последице, и у томе је велика разлика“, додаје Јањић.

Александар Митић сматра потпуно другачије.

„Поента није да Београд решава конкретна питања у том споразуму, већ да се правно, једном заувек признаје Косово као ентитет који је одвојен од Србије. То, наравно, не подразумева аутоматски међународно-правно признање Косова али у суштини, то је једна те иста прича“, тврди Митић.

Српски премијер Александар Вучић рекао је после сусрета са немачким министром да је Србија урадила пуно и да постоје границе преко којих не може да пређе.

Председник Србије Томислав Николић отишао је у својој оцени сусрета и корак даље, рекавши да није оптимиста, јер од Штајнмајера није чуо да ће поглавља у преговорима са ЕУ бити отворена ове године.

Што се тиче донекле различитих интерпретација сусрета са министром Штајнмајером председника и премијера, Душан Јањић каже да председник Николић у јавним наступима помиње крајњу перспективу, односно крај нормализације односа, улазак у ЕУ и споразум који би тада требало да уследи.

„Дакле, Штајнмајер није могао да обећа улазак у ЕУ, могао је да обећа оно што је обећао и што мислим да је тачно интерпретирао премијер“, прецизира Јањић.

Штајнмајер, према Александру Митићу, представља умерену реторику која долази из Берлина јер постоји читав низ услова који много оштрије саопштавају чланови немачког Бундестага.

Али, опет, додаје Митић, услови о којима је причао Штајнмајер рефлектују оно што тражи Бундестаг.

„Премијер Вучић је с једне стране истакао случај Газиводе, а мислим да је председник Николић говорио о читавом низу услова, о читавом пакету, и због тога је био можда мало оштрији у својој изјави“, прецизира он.

Очито је све ствар тумачења. Као што је и председник Николић рекао у недавном интервјуу Спутњику: кад Србија седне да разговара са представницима Приштине она сматра да разговара са представницима суштинске аутономије у оквиру Србије, док Албанци кажу како су дошли у име своје независне државе.

Такође, ово није први пут да председник државе, наводно, погрешно разуме европске званичнике јер му раније замерено да је погрешно разумео комесара Јоханеса Хана да ће услов за улазак Србије у ЕУ, бити признање Косова.

Стање на терену, и сада а и наредних месеци и година — показаће чије тумачење је било исправније.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.