СРПСКО-РУСКЕ ВОЈНЕ ВЕЖБЕ У БАТАЈНИЦИ, НИШУ И ЧЕНТИ: Братство авијатичара Русије и Србије

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: in4s.net

Фото: in4s.net

Братство авијатичара Русије и Србије (БАРС) је име заједничке војне вежбе српског и руског ваздухопловства која ће се одржати у Србији од 9. до 15. октобра ове године на војним аеродромима Батајница и Ниши на полигону Чента.

Српско РВ и ПВО оспособљени су и обучени за извршење свих додељених мисија и задатака у одговору на изазове, ризике и евентуалне претње по безбедност наше државе. Томе доприноси и заједничка војна вежба са руским ратним ваздухопловством која ће бити одржана у Србији.

Према речима пуковника Милана Поповића, помоћника команданта за операције Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, тема вежбе је контрола и заштита ваздушног простора и борбено трагање и спасавање. Основни циљ вежбе је припрема за извођење борбених задатака заједничким посадама.

Око 20 припадника Ваздушно-космичких снага (ВКС) руског ваздухопловства, 30 припадника српског РВ и ПВО и око 60 људи из тимова за подршку имаће прилику да изведу заједничку војну вежбу. Мешовите српско-руске посаде летеће у четири ловачка авиона и пет хеликоптера.

Пуковник Поповић каже да је сарадња српског и руског ратног ваздухопловства и досад била на високом нивоу. Овогодишња вежба је наставак сарадње од прошле године, када је у Русији изведена вежба БАРС 2015.

„Очекујемо да БАРС постане традиционална вежба, односно да се изводи сваке године наизменично у Русији и Србији“, каже Поповић.

Према његовим речима, значај вежби огледа се у развијању сарадње између два ваздухопловства, упознавању са тактикама, техникама и процедурама које два ваздухопловства користе, размени искустава у летачкој обуци, а такође и у унапређењу оперативних способности српског РВ и ПВО за учешће у мултинационалним операцијама и операцијама у међународном

„За РВ и ПВО најзначајније је прикупљање искустава од руске стране у извршавању задатака у ванредним ситуацијама и пружање помоћи цивилном становништву, нарочито кроз употребу нових хеликоптера Ми-17В5, набављених у Руској Федерацији“, каже Поповић.

Поред заједничких вежби, оружане снаге Србије и Русије сарађују и на друге начине. Припадници војске Србије имају прилике да се усавршавају и школују на елитним руским војним школама, као што је Академија БКС „Жуков“ у Тверу или Генералштабна академија у Москви (бивша Академија „Ворошилов“).

Припадници српског ПВО имају прилике да се усавршавају на руској Академији ПВО Копнене војске у Смоленску, а пилоти хеликоптера да се обучавају на тренажерима у граду Сизрању.

„Искуства наших припадника који су школовани у Руској Федерацији веома су позитивна и планирамо да и даље упућујемо наше кадрове на разне облике обуке, школовања и усавршавања у Русију“, објашњава Поповић, који је и сам био на школовању у Русији.

Обнова српског ваздухопловства отпочела је набавком два хеликоптера из Русије. Тренутно су у току преговори о добијању кредита од Русије за модернизацију ловачке авијације и ПВО система. Процес увођења нових хеликоптера у оперативну употребу српске војске је при крају.

Преговори о пројектима опремања РВ и ПВО борбеним системима и војном опремом вођени су са руском страном током 2013. и 2014, каже Поповић.

in4s.net

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.