СРЉАЊЕ ЗБОГ ЕВРОПСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ: Српском кривицом пољопривреду даве европски производи

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Преплављивање Србије пољопопривредним производима из ЕУ последица је укидања квота у ЕУ, обостраних санкција ЕУ и Русије, али је главни кривац држава јер је потписала ССП, а није извршила припрему тржишта за бесцарински увоз. А и сад неадекватно реагује.

„Наш државни секретар у емисији Бразде изјавио је: ‘Ми знамо за овај проблем, ишли смо у Брисел да укажемо на њега и ништа нам нису рекли‘. Тим речима. ‘Ништа нам нису рекли шта би требало да радимо‘. Значи они су отишли апсолутно неприпремљено у Брисел“, каже за Спутњик Ђорђе Бугарин, секретар за аграр Привредне коморе Војводине објашњавајући веома лош положај пољопривредних произвођача из Србије због пољопривредних производа из ЕУ, који су преплавили српско тржиште.

Србија се потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању обавезала да ће у прелазном периоду од шест година царине сваке године бити смањиване за одређени проценат и да ће шесте године износити нула одсто. За око 23 одсто пољопривредних производа Србија ће и по истеку овог прелазног периода моћи да задржи око 50 одсто царинске заштите која је постојала пре ступања на снагу ССП-а. То су стратешки производи као што су пшеница, парадајз, паприка, шљиве, јабуке.

Такође, када је реч о пољопривреди као грани привреде у лошијем стању, тада је — када је потписиван ССП — планирано реструктурирање и осавремењивање производних погона, како би српско тржиште било припремљено за конкуренцију произвођача из ЕУ. Међутим, ништа од планираног се није десило.

Последица тог нечињења је, између осталог, и податак да је од 1. јануара до 1. маја ове године у Србију увезено око 2.700 тона млека, млека у праху и сирева, што је више него двоструко у поређењу са истим периодом прошле године.

Такође, у последњих неколико месеци прошле године у Србију је увезено и око 330.000 живих и око 220.000 смрзнутих свиња. Србија укупно има око три милиона свиња, што значи да је око 20 одсто укупне производње увезено из ЕУ. Све ово се неминовно одражава на домаћу производњу.

Неприпремљени произвођачи

Ђорђе Бугарин наглашава да произвођачи из Србије нису припремљени да, уз ниске трошкове, обезбеде високу продуктивну производњу по грлу, нити су припремљени да се носе са квалитетом, а то пре свега подразумева хигијену муже. С друге стране, Бугарин додаје да је млечна индустрија у Србији у власништву оних који се не баве производњом сировог млека, док су у ЕУ фармери власници индустрије млека, па се на крају године дивиденде расподељују сразмерно вредности, односно количини произведеног млека које је прерађено и изнето на тржиште.

„Наша држава очигледно није зрела, нити су политичари који су је водили у свим овим годинама свесни ситуације која се може десити, а доказ за то је је Споразум о стабилизацији и придруживању који је потписан под условима које је диктирала друга страна, односно ЕУ“, тврди Бугарин.

Неконкурентност производа

Са друге стране, додаје Бугарин, санкције које су ЕУ и Русија међусобно увеле и укидање квота у ЕУ од 1. aприла, довеле су до тога да европски произвођачи траже нова тржишта, међу којима је и српско.

„Због неконкурентости наших произвођача, они су се ценовно уклопили у услове које је поставио наш купац, а то су индустријске млекаре. На тај начин је практично конкуренција учинила своје па су наше индустријске млекаре, па и мале млекаре, почеле да затварају откупна места по селима где су сељаци са малим бројем крава доносили млеко“, каже Бугарин.

Он објашњава да су на овакав начин из процеса снабдевања прерађивача млека искључени они који имају мали број крава и немају на фарми инсталиране капацитете за хлађење млека, па су самим тим ти произвођачи доведени у тежак положај.

„Наша држава је имала обичај да увек премијама по литру испорученог млека подржава производњу што је ишло у прилог млекарској индустрији, уместо да је тежиште стављено на подршку по квалитетној крави од које се млеко производи“, прецизира Бугарин.

Бугарин истиче да је исти проблем и у индустрији производње меса, јер је држава продала кланице а на њиховим рушевинама никле су мале комуналне кланице. Међутим, већина ових кланица се, тврди даље Бугарин, не уклапа у стандарде заштите животне средине.

„То су страшни проблеми који чекају нашу индустрију и велики број тих капацитета биће затворен. Укључујући и неке друге капацитете у прерађивачкој индустрији“, изричит је Бугарин.

Он каже да постоји могућност да мултинационалне компаније од садашњих власника купе те капацитете који ће им служити као пунктови за преузимање јефтиних сировина и продају скупих финалних производа. Тада, тврди Бугарин, неће бити могуће водити никакву аграрну политику.

Држава главни кривац?

Сања Бугарски, председница централне асоцијације произвођача млека Војводине као главни проблем види државу која у протеклих 20 година није урадила ништа. Она истиче велики пад броја животиња у протеклих десетак година. Са 1,5 милиона говеда, односно крава, Србија је спала на 360 хиљада.

„Покушавамо од септембра да апелујемо да држава предузме механизме које има на располагању да заштити своју производњу. Ниједан позитиван одговор нисмо добили, само исмевање. Јер ми смо, као, људи који не знају да производе, ми смо неко ко није стручан, компетентан и тако даље“, категорична је Бугарски.

„Држава је крива зато што није слушала струку. Ми смо за ових 15 година променили 12 министара пољопривреде и сваки је неки нови почетак имао, нико није завршио посао који је започео. Плус, министри пољопривреде су увек зависили од тога колико министар финансија одвоји новца у укупном буџету за интервенцију у пољопривреди. И то се мењало од године до године, имали смо од два до највише пет одсто, само једне године“, тврди Ђорђе Бугарин.

Он додаје да се ове године, иако закон о подстицајима у пољопривреди обавезује државу да издвоји пет одсто буџетских средстава за пољопривреду, то није десило. Значи, закључује Бугарин, и даље стоји да држава не поштује законе које је донела.

Срљање због европске перспективе

Много питања у пољопривреди Србије, према њему, остало је отворено из периода кад је она била контролисана са аспекта договорне економије, а српски фармери се нису спремили за тржишну утакмицу.

„Главни кривац за то је пре свега држава јер је избегавала и данас избегава да донесе законе којима ће омогућити да фармери заједно наступају на тржишту. То се пре свега мисли на Закон о задругама који би требало те мале произвођаче да уједини и да појача њихову позицију у односу на оне са којима се они на тржишту срећу“, конкретизује Бугарски.

Он упозорава да, како време одмиче, тако је на српској страни све мање мера које могу бити предузете и додаје да су све време указивали онима који доносе одлуке да се не срља.

„А срљало се зарад некакве европске перспективе Србије. Значи, они су поставили то као примарни циљ и онда ће све урадити без обзира како нашим произвођачима буде, без обзира на то какав национални доходак буде, без обзира што ми сад имамо ниво производње као пре 30 година и тако даље“, категоричан је Бугарин.

Сања Бугарски наглашава да је проблем што су фармери све ове године препуштени сами себи. Она каже да је оно што фармери могу сами међусобно да ураде јако мало јер немају простора ни времена да одлазе на посебне едукације, сем да се то ради директно код њих на фармама

„Интересантно је да свако мисли да ће један сељак, који устаје свако јутро у пет сати и леже ко зна када увече, односно кад му то животиње дозволе, све сам урадити. И направити своју млекару и пласирати ту робу на тржиште и радити анализу млека јер држава Србија још увек нема независну лабораторију и то никог не интересује“, додаје Бугарски.

Она као још један проблем истиче кредите који су знатно неповољнији него код њених колега фармера у ЕУ, закључује Бугарски.

Могуће је заштити српске производе

ССП подразумева, појашњава Ђорђе Бугарин, да могу бити предузете једностране мере уколико је ваша производња угрожена. Међутим, очигледно је да српски преговарачи нису, вероватно опет из политичких разлога, спремни да у Бриселу предоче све последице пољопривредне политике које трпимо.

Могуће је, појашњава он, увести царине, односно вратити се на неки ниво царина или ванцаринске заштите, могуће је урадити много више издвајања из националног буџета за приступ низу мера које треба спровести да се српска пољопривреда колико-толико сачува.

„Ми већ три године имамо шансу да користимо предприступне фондове ЕУ, а не користимо их зато што наша администрација није спремна да администрира у том послу“, тврди Бугарин.

vostok.rs, Ненад Зорић, спутник

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.