СРЕЋАН ПРАЗНИК: Србија слави Сретење – симбол слободе и државности

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

Србија ће данас низом манифестација обиљежити Дан државности, у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак, и дан када је у Крагујевцу 1835. године донијет Сретењски устав.

Централна церемонију поводом обиљежавања националног празника Дана државности Србије – Сретења биће одржана на Опленцу код Тополе, а свечаности ће присуствовати предсједник Србије Александар Вучић.

Церемонија ће бити обављена уз највише државне и војне почасти.

Сретење – Дан државности Србије обиљежава се у спомен на почетак Првог српског устанка (15. фебруар 1804) и чин проглашења (Сретењског) Устава Књажевине Србије (15. фебруар 1835).

На Сретење 15. фебруар 1804. године почела је борба за коначно ослобођење од Турака. Процес ослобађања и обнављања државности био је сложен и дуготрајан, а окончан је 1878. године када је на Берлинском конгресу Кнежевина Србија призната за независну самосталну државу.

Истог датума, на Сретење, али 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав, који је сматран за један од најлибералнијих и најмодернијих у Европи тог времена, када већина европских земаља није ни знала за устав. Тим највишим правним актом земље, првим у историји Србије, било је све регулисано, од државних симбола, преко места и улоге Државног савета до значаја Скупштине и самог кнеза у новом устројству земље.

Због историјског значаја за српски народ и државу, 15. фебруар је 10. јула 2001. године изабран за Дан државности Србије.

Такође, 15. фебруара обележава се и Дан Војске Србије, зато што су војни успјеси у Првом српском устанку водили ка стварању српске војске и државе у 19. вијеку и због тога што се тада јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе.

Како је настала српска тробојка

Недуго пошто је суспендован Сретењски устав 1835. год, кнез Милош Обреновић је обновио напоре да Србији обезбиједи државну заставу. Овај пут Милош је имао више успјеха, султан је прихватио предлог српске заставе са новим распоредом боја (црвеном, плавом, бијелом).

Има извора да је Милош прво покушао да умилостиви Русе тако што је предложио да српска застава буде у бијелој, плавој и црвеној боји, као руска. Међутим, руски конзул је то схватио као увреду, на шта је Кнез у очајању рекао султану: окрени је, бре, наопачке.

И Руси су на то пристали.

in4s.net

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.