СРБИЈА ДОБИЈА ЗАКОН О СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈИМА: Одговор и на иницијативу да се у Војводини подигне споменик мађарским војницима из Првог светског рата

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Да споменици недостојним личностима не би били недодирљиви, као што се догађало са таблом ратном злочинцу Аћиф-ефендији у Новом Пазару, који је одговоран за смрт око 7.000 Срба или споменика палим борцима Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе у Прешеву, Србија ће ускоро први пут у историји добити закон о спомен- обележјима. Новим прописима одговориће се и на иницијативу нашег северног суседа да се у Војводини подигне споменик мађарским војницима из Првог светског рата.

Садашњи прописи дозвољавају градовима, општинама, удружењима и појединцима да по својој вољи могу да подигну споменик било којој личности, без обзира на то да ли је у питању херој или злочинац. Новине које ће важити усвајањем закона су да ниједна иницијатива која вређа национална и верска осећања, историјске тековине, јавни морал или промовише фашистичке, шовинистичке и сепаратистичке идеје неће бити прихваћена.

– На овај начин можемо да изузмемо предлоге који, рецимо, стижу из Немачке и траже подизање споменика немачким војницима уз образложење да су злочине чиниле само СС јединице и Гестапо, а ми увидом у наше архиве знамо да је Вермахт чинио злочине у Крагујевцу, Краљеву или Панчеву – каже Драган Поповић, помоћник министра рада. – Слично је и са аустроугарским војницима. Држава једном мора да заштити своје грађане од вређања њиховог достојанства и морала.

Наш саговорник објашњава да ће приликом постављања спомен- обележја морати да буде наглашено коме се оно подиже, из ког периода је личност, опис обележја, планирани текст на њему, дозволе локалне самоуправе, предлог одржавања…

– Србија до сада није имала овакав закон и придржавала се прописа старих више од 40 година, још из бивше СФРЈ – каже Поповић. – Нови пропис ће одредити ко ће се бринути о одржавању споменика, а најважније је тачно утврђивање надлежности о подизању нових споменика.

За постављање споменика терористима, одговорност нико није хтео да прихвати, ни министарства правде и локалне самоуправе, као ни и Завод за заштиту споменика културе. Сада ће, међутим, свако одобрење за подизање спомен-обележја морати да потпише министар за рад, борачка и социјална питања.

Велики проблем је, додаје Поповић, и то што неке локалне самоуправе не желе да издвоје новац за редовно одржавање споменика. Тако смо дошли у ситуацију да општина Шид уместо за кошење траве око меморијала Сремском фронту, новац радије потроши на исплату зарада Туристичкој организацији.

– Када смо им скренули пажњу, општинска управа је противзаконито донела одлуку да више не жели да брине о спомен-обележју и предала га на бригу Министарству рада – каже наш саговорник.

Иначе, Србија у 60 земаља има спомен-обележја својим војницима, а нисмо потписали ниједан међународни уговор о њиховом одржавању. Овим законом ћемо регулисати односе са Русијом, Чешком, Тунисом, Грчком, Румунијом, Француском…

КАЗНЕ

За подизање споменика, спомен-плоча или крипти који нису у сагласности са новим законом биће прописане и казнене мере.

Сваки појединац који без дозволе надлежних крене у овај посао биће кажњен од 100 до 150.000 динара, док ће за исти прекршај општине и институције морати да плате од милион до два милиона динара.

Такође ће бити успостављен и инспекцијски надзор за споменике који су већ постављени.

СУД УТВРЂУЈЕ ДА ЛИ ЈЕ ЕФЕНДИЈА ЖИВ

Дан након што је суд у Београду рехабилитовао четничког вођу Драгослава Дражу Михајловића, на више места у Новом Пазару осванули су графити којима се велича Аћиф Хаџиахметовић, градоначелник и ратни командант Новог Пазара кога су, због сарадње са немачким окупатором и квислиншком творевином „Велика Албанија“, поратне комунистичке власти, без суђења и пресуде, 1945. године стрељале у новопазарском насељу Хаџет.

Појава ових графита „одговор“ је једног дела Бошњака, који се годинама залажу за рехабилитацију Хаџиахметовића, властима у Београду, али и порука челницима Бошњака у Санџаку да се „уједине“ око Бошњачког националног већа и одлучније крену у рехабилитацију Аћиф-ефендије. Мада још нема званичних иницијатива за покретање петиције којом би се тражило убрзање поступка Аћифове рехабилитације, у више странака и удружења појединци траже да се заједнички наступи пред Вишим судом и са Аћифа коначно „скине љага злочинца и издајника“.

Пре неколико година БНВ је пред вишим судом покренуо судски процес за Аћифову рехабилитацију, али је тај захтев касније повучен. Прошле године захтев је обновљен, одржано је и прво рочиште које је одмах прекинуто, јер је суд затражио да се утврди да ли је Аћиф Хаџиахметовић уопште мртав, односно да се обезбеди доказ о његовој смрти.

– Пршло је од тада скоро годину дана, а процес „мирује“, нико ме није звао из суда и не знам шта се догађа и да ли ће и када процес бити настављен – каже за „Новости“ Емир Фетаховић, адвокат из Новог Пазара и заступник БНВ.

У Вишем суду у Новом Пазару јуче нисмо могли да добијемо информацију – шта је са процесом рехабилитације Аћиф-ефендији. Према незваничним информацијама, због штрајка адвоката и одласка судије коме је био поверен овај предмет на другу дужност, „Аћиф још није дошао на ред“.

Новости

Тагови: , , , ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Sve zavisi od Ustava Srbije. Meni mnogo lici lokalna odluka jaca od istog u drzavi Srbiji. Recimo od volje I raspolozenja Muftije Zukorlica zavisiti ce prihvatanje predsednika vlade I drzave Srbije u Novom Pazaru I sire. Cesto odmaknut od bukve pogled je na goru siri.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.